Fejsbuk je zabranio profile Aleksa Džonsa (Alex Jones) i nekih drugih kontroverznih osoba s krajnje američke desnice zbog kršenja pravila te društvene mreže o “opasnim pojedincima i organizacijama”.
Većina pojedinaca čiji su nalozi uklonjeni popularni su među ekstremnim desničarima, kao što su komentatori Milo Janopulos, Lora Lumer i Pol Džozef Votson.
Fejsbuk je takođe zabranio stranice Pola Nelena, poznatog belog rasiste koji se kandidovao za kongres 2018. godine, te čelnika Islamske nacije Luisa Farakana, koji propoveda crnački separatizam i naziva Jevreje “termitima”.
Kompanija će ukloniti sve naloge, stranice, grupe i događaje povezane sa zabranjenim pojedincima, kako na svojoj osnovnoj društvenoj mreži, tako i na aplikaciji Instagram za deljenje fotografija. U obrazloženju ističe da zabranjuje sve korisnike koji promovišu nasilje ili mržnju.
Fejsbuk se našao pod pritiskom javnosti nakon što je muškarac koji je ubio 50 ljudi u dve džamije na Novom Zelandu, napad emitovao uživo preko ove društvene mreže.
Nije isti odnos kao prema ISIL i Al Kaidi
Međutim, Fejsbuk nije zaustavio druge korisnike da hvale ili podržavaju zabranjene pojedince na svojim platformama, kao što je to ranije učinio za militantne grupe poput Islamske države i Al-Kaide.
Nekoliko sati pošto je njegov nalog nestao, videozapisi Luisa Farakana i dalje su bili vidljivi na Instagramu među 17.000 postova s hashtagom #louisfarrakhan, uključujući i videozapis u kojem brani svoje opise Jevreja.
Fejsbuk je objavio zabranu pre uklanjanja spornih naloga, dajući vlasnicima vreme da preusmere hiljade svojih sledbenika na druge kanale pre nego što računi nestanu.
Aleks Džons, koji je poznat po promovisanju često sumanutih teorija zavere, poput one da je masakr u školi Sandy Hook “lažiran uz pomoć dečijih glumaca”, ubrzo je otvorio novi nalog i uživo preneo svoj komentar zabrane.
Infowars, Džonsova internet stranica, objavila je odgovor na zabranu tvrdeći da se radi o “uredničkoj kontroli nad korisničkim sadržajem i donaciji u naturi demokratskom predsedničkom kandidatu 2020.”
Duštveni mediji poput Fejsbuka imaju neugodna iskustva u višegodišnjoj borbi protiv edkstremnih desničara, koji su često koristili njihove usluge za prikupljanje sledbenika i katapultiranje u politički mejnstrim.
Ranije zabranjeni belački nacionalizam i separatizam
Rezultat je često bio polovičan – Fejsbuk je, naprimer, uklonio stranice povezane s Džonsom i njegovom Infowars web stranicom još prošle godine, ali je ostavio njegov lični profil.
Dok društveni mediji doživljavaju neuspehe u pokušaju uklanjanja ekstremističkih sadržaja, desničari ih optužuju za cenzuru i pristranost, a borci za građanska prava kažu da su propustili da se suoče s ekstremizmom.
Fejsbuk tvrdi kako provodi svoja pravila bez predrasuda. Tako je politiku dodatno pooštrio prošlog meseca, kada je zabranio veličanje, podržavanje i zastupanje belačkoga nacionalizma i separatizma na svojim platformama.
– Uvek smo zabranjivali pojedince ili organizacije koji promovišu ili sudeluju u nasilju i mržnji, bez obzira na ideologiju. Proces ocenjivanja potencijalnih prekršitelja je opsežan i doveo nas je do današnje odluke o uklanjanju tih računa- poručila je kompanija u svojoj izjavi.
Liberalna medijska grupa Media Matters for America pohvalila je taj potez, rekavši kako on budi optimizam da bi Fejsbuk mogao da “preuzme odgovornost za načine na koje su njegove platforme osnažile ekstremiste”.
TRAMP KRITIKOVAO ZABRANU
Predsednik SAD Donald Tramp kritikovao je društvene mreže i objavio da ih “pažljivo nadgleda i posmatra” pošto je Fejsbuk obrisao profile brojnih ekstremista.
Tramp se na Tviteru žalio zbog takvog stava društvenih mreža, navodeći da će “nadgledati cenzuru američkih gradjana na platformama društvenih mreža”.
On je prethodno naveo da kompanije koje su vlasnici društvenih mreža pokazuju predrasude prama konzervativcima, što te firme negiraju.
