Šta je zapravo putovanje kroz vreme? Da li mi upravo sada putujemo kroz vreme? Kada pričamo o putovanju kroz vreme nameću nam se mnoga pitanja s tim da je na neka moguće dati jednostavan i logičan odgovor, dok na neka druga to nije moguće ili ljudska civilizacija još nije dokučila te odgovore pa sve ono što ne znamo, za šta nemamo logično objašnjenje i što “nije normalno” nazivamo “paranormalnim”.
Šta je zapravo putovanje kroz vreme?
Mi upravo sada u ovom trenutku putujemo kroz vreme, tj. putujemo u bućnost samim tim što sekunde odbrojavaju, iako je vreme relativan pojam…
Kako biste dobili predstavu šta znači putovati kroz vreme i uopšte putovati u prošlost, objasnićemo na jednostavnom primeru bez mnogo formula iz fizike.
Prvo, najveća brzina koja je poznata je brzina svetlosti i iznosi približno 300.000 km/s što znači da čestici svetlosti treba samo jedna sekunda da pređe 300.000 km!
Drugo što trebate da znate jeste da se povećanjem brzine kretanja vreme usporava. U prevodu, što se brže vozite (ili putujete), to vam vreme prolazi sporije (u odnosu na promatrača).
Dakle, što se brže krećemo (putujemo), odnosno što se više približavamo brzini svetlosti, to će nam trebati manje vremena da stignemo od tačke A do tačke B, logično.
Treće, kada bismo se kretali, tj. putovali brzinom svetlosti (300000 km/s) onda bi sve oko vas izgledalo kao da je vreme stalo!
Međutim, kada bismo (teoretski) putovali brzinom većom od brzine svjetlosti, formula za izračunavanje vremena u fizici dobila bi negativan predznak i to onda znači da bi vreme išlo unazad?
Da li je to (moguće) putovanje u prošlost?
Odgovor je DA, ako uzmemo u obzir da je brzina svetlosti najveća brzina koju poznajemo. Prisetimo se ovde filma “Povratak u budućnost” kada glavni glumac pokušava sa svojim automobilom da dostigne brzinu veću od brzine svetlosti kako bi putovao kroz vreme.
Ali šta ako brzina svetlosti NIJE najveća brzina koju poznajemo? Mnogo toga još nismo istražili, kao ni celi Svemir, a ne moramo dalje ni od naše planete, pogotovo što na primer ni okeani nisu u potpunosti istraženi.
Pogledajte sledeći video i zaključite sami da li je ovako nešto moguće:
Još jedno važno i logično pitanje nam se nameće, a to je: Ako postoji putovanje kroz vreme (dakle govorimo o putovanju u prošlost), zar ne bismo onda logično već danas u našem vremenu sretali bića iz budućnost koja u dalekoj budućnosti to već mogu?
Zašto ih ne susrećemo? Ili ih ipak možda susrećemo…
Jedan od najpoznatijih takvih slučajeva je “čovek iz budućnosti” po imenu Džon Titor. Navodno, on se vratio iz budućnosti u naše vreme i napisao što nas sve čeka u bliskoj budućnosti. Dosta toga nije pogodio, ali možda je to razlog “paralelnih svemira” što znači da ako se neki događaj dogodio u jednoj realnosti, ne znači da se dogodio u paralelnim realnostima.
To je ona poznata priča da je moguće da živimo u paralelnim svetovima u kojima jedan događaj može imati beskonačno mnogo različitih ishoda.
Zapitajte se jedno jednostavno pitanje: Ako naučnici i fizičari tvrde da postoji bezbroj planeta, bezbroj zvezda, bezbroj zvezdanih ssistema, bezbroj sazvežđa, bezbroj galaksija, bezbroj klastera, kako je onda moguće da je postojao SAMO JEDAN VELIKI PRASAK (Big Bang)?
Dakle, ako sve postoji neograničeno, tj. bezbroj, možda je postojalo i bezbroj Velikih Praskova pa samim tim dolazimo do logičnog zaključka da postoji i bezbroj paralelnih Svemira i realnosti.
Kako je moguće da je sve neograničeno, a samo jedan Big Bang? Poruka za kraj je, da bismo svi morali da budemo otvorenijeg uma, kako bi razmišljati izvan okvira ograničenosti. Sve je moguće i to u neograničenim količinama?!
