Pronađene na severu zemlje, u tzv. Jami kostiju, pešini koja se nalazi oko deset metara ispod površine. Analiza DNK tih kostiju dovela je do postavljanja novih pitanja, a nije odgovorila ni na stara.
Da je pred svima nama jedno veliko pitanje odnosno pitanje ljudske evolucije ističe i antropolog Matijas Mejer (Matthias Meyer) s Instituta za antropologiju evolucije.
Jama kostiju otkrivena je sedamdesetih godina 20. veka i otada je predmet proučavanja. U njoj su pronađeni ostaci 28 čovekovih predaka i rođaka za koje se smatralo da su prethodnici naše vrste Homo sapiensa, tzv. Homo heidelbergensis.
Direktor Instituta za evolucionu antropologiju u Nemačkoj smatra da su ovim otkrićem proširena znanja o ljudskoj genetici za oko 300.000 godina, tako da se sada može proučavati DNK predaka starih stotinama hiljada godina.
Prethodna najstarija DNK koja je analizirana bila je od jedne devojčice iz azijske grupe denisovaca koja je živela pre 80.000 godina.
U Jami kostiju nalaze se fosili hominina iz doba pleistocena poznatog kao ledeno doba. Njihova analiza DNK nije pokazala postojanje zajedničkog pretka s neandertalcima – pračovekom koji je živeo pre 350.000 godina.
Naučnici su analizirali koštani prah s grudne kosti i uporedili ga s genom čoveka, majmuna, denisovaca i neandertalaca. Rezultat ih je iznenadio jer je pokazao da su španski hominini bili sličniji denisovcima koji su čak i geografski dalji, nego s neandertalcima.
Upravo je to ono što pokazuje složenost ljudske evolucije i činjenicu da je komplikovanija nego što smo mislili i znali!
