U petak je isticao rok koji su nemačka „Unija Jutjubera“ i sindikat „IG Metal“ postavili divovskoj video-platformi tražeći bolje uslove rada za producente videa.
„Ako ne bude odgovora, onda ćemo morati malo da zategnemo stvari i povećamo pritisak“, kaže za Dojče vele Robert Fus iz sindikata, pre nego što je ultimatum istekao.
Međutim, Jutjub je u poslednji čas odgovorio i sada bi trebalo da budu pokrenuti razgovori.
Ranije je na upit Dojče velea kompanija izbegla da se izjasni o postavljenom roku, saopštivši da se „svake godine sastaju sa stotinama“ proizvođača sadržaja i da su u „stalnoj razmeni mišljenja sa svim akterima“.
Nemački Jutjuberi i sindikat ipak i dalje govore o mogućnosti tužbe, verujući da platforma krši propise o zaštiti podataka i radnička prava. Ta alijansa koja se sada bori protiv Jutjuba je na prvi pogled čudna – „IG Metal“ je inače veliki sindikat koji zastupa industrijske radnike.
Ali ovde se ne radi o plati ili pravu na odmor, već o netransparentnosti Jutjuba kada je reč o algoritmu i plasiranju reklama.
Udar po džepu, manje para od reklama
Sve je počelo praćkama. Naime, Jerg Šprave se na Jutjubu proslavio svojim kanalom “The Slingshot Channel” na kojem testira praćke i katapulte koje sam pravi. Tako je recimo napravio samostrel za olovke ili praćku za kondome.
Šprave je imao sreće i veštine da mnogi njegovi vido-snimci postanu vrlo popularni na internetu i tako je dobro zarađivao. Jer više klikova značilo je više para od reklama.
No pre dve godine je Jutjub promenio pravila igre.
Presudili mu bez suda
Firmama koje se reklamiraju na ovoj platformi ponuđeno je „prijateljsko okruženje“ u kojem mogu da plasiraju svoje reklame. Snimci koje objavljuje Šprave su recimo ocenjeni kao delimično nasilni jer se u njima prikazuje „oružje“ – njegovi prihodi od reklama su strmoglavo pali.
„Jutjuber je posao iz snova za mnoge mlade ljude“, navodi Šprave u jednom svom aktuelnom videu. Ali sada je to, tvrdi on, noćna mora, jer više nije moguće da se zaradi za život.
Zato je prošle godine osnovao „Uniju Jutjubera“, prvu takvu interesnu grupu u ovoj branši. Na Fejsbuku grupa broji preko dvadeset hiljada članova.
„Izgleda kao da Jutjub više na svojoj platformi ne želi nezavisne Jutjubere“, ističe Šprave. Tvrdi da se videi običnih ljudi cenzurišu, odsecaju od reklama ili se čitavi kanali blokiraju.
Nasuprot tome, dodaje on, medijski koncerni i poznati imaju povlašćen položaj. To možda ima veze sa kritikama kojima su već godinama izloženi Jutjub i druge društvene mreže, naime, da se nedovoljno bore protiv nasilnih i diskriminišućih sadržaja.
Pre dve godine, baš u vreme kada je Jutjub promenio algoritam za reklame, u Nemačkoj je na snagu stupio zakon koji koncernima preti milionskim kaznama ukoliko relativno brzo ne uklanjaju sadržaje koji su „verovatno protivzakoniti“.
Jutjuberi traže jasna pravila igre
Šprave, ostali Jutjuberi i sindikat sada traže da Jutjub otvoreno objavi na osnovu kojih pravila briše snimke ili ih odseca od reklama. Osim toga žele da imaju sagovornike u koncernu kao i savet u kojem bi bili okupljeni producenti videa koji bi bili konsultovani o pravilima platforme.
Formalno Jutjub nije poslodavac onima koji objavljuju na toj platformi. Pa ipak sindikalac Robert Fus vidi jednostranu zavisnost.
„Ne postoji prinuda u smislu da recimo Jutjuberi moraju svakog dana u 14 časova da postave po jedan video. Ali postoji posredna uslovljenost jer su Jutjuberi stalno prinuđeni da isporučuju novi materijal jer će inače putem algoritma pasti u zapećak“, objašnjava Fus za Dojče vele.
Sindikat zato preti da će izvesti Jutjub pred sud kako bi se proverilo da li se radi o „prividnoj samostalnosti“ kakva je u Nemačkoj zabranjena. Takav odnos nastaje kada zaposleni navodno rade samostalno, kao frilenseri, ali su zapravo zavisni od jednog poslodavca.
U najgorem slučaju po Jutjub, platforma bi morala retroaktivno da uplati zdravstveno i penziono osiguranje, kao i da Jutjuberi budu kao i klasični radnici zaštićeni od neutemeljnih otkaza.
No, stručnjaci za radno pravo misle da je to pustolovna tužba i ne vide mnogo izgleda na uspeh.
Sindikalni David protiv Jutjub Golijata
Pa ipak, sindikati otkrivaju novi poslovni svet u kojem se tope granice klasičnog radništva i samostalnih preduzetnika. U tom svetu su recimo i vozači koji usluge nude preko platforme Uber. Nedavno je sud u Švajcarskoj dao za pravo jednom vozaču, tretirajući ga maltene kao zaposlenog ove kompanije.
„IG Metal“ najviše polaže na to da digitalne kompanije same pristanu na kodekse ponašanja i bolje tretiraju one bez kojih ne bi mogle ni da postoje.
Taj sindikat je učestvovao u izradi kodeksa koji su potpisale manje platforme poput Clickworker, Crowd Guruil i Bugfinders.
Teško je zamisliti da bi se gigant poput „Jutjuba“ obavezao na nešto jednom nemačkom sindikatu. Ipak, sindikalac Fus je optimista.
„Solidarnost i pravda moraju imati mesto u radnom svetu i društvu. Kada se društvo menja, onda se mi upravo zalažemo da ove vrednosti važe i u promenjenim uslovima“, smatra sagovornik Dojče velea .
