Radio je na prisluškivanju i praćenju građana preko kompjuterskih ekrana i telefona. Imao je pristup svim mejlovima, SMS-porukama, četovima… i shvatio da se najgrublje krši privatnost ljudi, što ga je silno razočaralo. Odlučio je da neće biti deo tog sistema.
Pokušao je prvo na to da upozori šefove, ali nisu na njega obraćali pažnju. A onda je pokupio na hiljade dokumenata i dokaza kako tajne službe nadziru obične građane i zatim dao otkaz u NSA u ogranku na Havajima.
Seo je u avion i 20. maja 2013. doputovao u Hongkong. Desetak dana kasnije novinarima Glenu Grinvaldu, Lori Poitras i Juenu Mekaskilu otkrio je prvi put klasifikovane dokumente koje je doneo sa sobom i koji su bili dokaz o nadzoru koji nad građanima obavljaju američke i britanske špijunske agencije.
Priče i dokumenti uskoro su objavljeni u Gardijanu i Vašington postu.
Sledila su otkrića u Špigelu i Njujork tajmsu, pa je na 30. Snoudenov rođendan, 21. juna 2013, američko Ministarstvo pravosuđa podiglo protiv njega optužnicu za špijunažu i krađu vladine imovine. SAD su mu ukinule pasoš i počeo je lov.
Iz Hongkonga odleteo je za Moskvu i tamo zatražio azil. Znao je da bi, ukoliko ga uhvate i vrate u Ameriku, mogao da provede u zatvoru i nekoliko decenija. Više od mesec dana živeo je na aerodromu Šeremetjevo, a onda su mu Rusi odobrili azil i sad ima tamo boravak do 2020. godine. U Moskvi se u međuvremenu oženio i tu će živeti do daljeg.
Kako je rekao novinaru Gardijana, ima osećaj da je neprijateljstvo prema njemu u SAD-u tokom godina splasnulo i da su čak i njegovi bivši žestoki kritičari priznali da nakon tih otkrića ‘živimo u boljem, slobodnijem i sigurnijem svetu’.
Snouden u memoarima otrkio neugodne stvari o samom sebi
U memoarima koji su objavljeni ovih dana, pod nazivom „Permanent rekord“, Snouden je otkrio i mnogo neugodnih činjenica o samom sebi.
„Najgora stvar je kad sam shvatio koliko sam bio naivan i pun poverenja i kako je to moglo da me pretvori u alat sistema koji će koristiti moje veštine da bi se napravila globalna šteta. Globalna tehnološka zajednica, čiji sam i ja deo, najduže je bila apolitična. Naša istorija razmišljanja je: „Učinićemo svet boljim.“ A onda je spletom okolnosti shvatio šta zapravo radi.“
„Morate da znate da sam u početku radio za CIA-u i nisam ni znao za masovni nadzor. Tek kad su me vratili u sedište NSA, odakle sam na kraju dao otkaz, dobio sam zadatak da radim s tim alatom za nadzor. Došao je tip koji me podučavao tom programu ‘Prism’. Ponekad bi se vrteo na stolici i zabavljao se pokazujući mi golotinju kod ciljanih osoba. Kad bi se pojavila na ekranu i gola žena onog koga bi nadzirali, on bi zadovoljno uzviknuo: ‘Bonus!’.“
Na pitanje kad je bio prelomni trenutak kad je shvatio da to više ne može da radi, Snouden kaže da je to počeo da uviđa postepeno.
„Shvatio sam da koristim alate za masovni nadzor. Ali sve je to bilo vrlo apstraktno. I odjednom zapravo vidite osobu koja vas gleda kroz ekran. Ona naravno ne zna da te gleda. Ali shvatate da, dok ljudi s kompjuterskog ekrana nešto čitaju, mi čitamo njih. Trebala mi je cela večnost da razvijem osećaj skepse i nelagode. Ali jednom kad je počelo, nekako je nastavilo da se razvija jer ste sve svesniji. Sve više uočavate kontradikciju između onog što vam vaši poslodavci govore i onog što zapravo rade.“
Naveo je i nekoliko konkretnih primera kako je to izgledalo, a ličilo je Orvelovog Velikog brata.
„Na primer, pratili bismo računar u biblioteci i uključili kameru da stvarno posmatramo korisnike. I snimili biste ih i onda snimak spremili u datoteku videozapisa u slučaju da kasnije ta osoba postane zanimljiva. Imamo nekoliko takvih slika iz iračkih sajberkafea. Tako sam nekako naišao na snimak jednog momka, inženjera negde u jugoistočnoj Aziji, koji se prijavio za posao na nekom univerzitetu za koji se sumnjalo da je povezan s nuklearnim programom ili sajber-napadom, ne sećam se više. Uglavnom, uvek postoji neko opravdanje zašto nekoga treba snimiti. A taj čovek je u tom trenutku u krilu držao svoje dete koje je nevino kucalo po tastaturi“, priseća se Snouden.
„Kako kaže, uprkos takvom poslu, nikad nije zbog toga pao u depresiju, niti je imao suicidalnih misli. „Ne, ovo je vrlo važno reći. Nisam sada, niti sam ikad pomislio na samoubistvo. Imam filozofski prigovor na ideju samoubistva i ako mi se dogodi da padnem kroz prozor, možete biti sigurni da sam gurnut.“
Na pitanje zašto je baš sad napisao memoare, Snouden odgovara: „Zato što mislim da je važnije nego ikad objasniti javnosti sistem masovnog nadzora i masovne manipulacije. I ne mogu da objasnim kako su nastali ovi sistemi bez objašnjenja moje uloge u njihovoj izgradnji.
Zašto nisam objavio ranije? Pre četiri godine Barak Obama je bio predsednik. Pre četiri godine Borisa Džonsona nije bilo, a AfD (nemačka desničarska populistička stranka Alternativa za Nemačku) još je bila neka šala. Ali sada se više niko ne smeje. Kad gledate svet, kada gledate rastuću podelu društva, kada vidite ovaj novi talas autokrata koji se nadvija nad mnogim zemljama. Političke i komercijalne klase shvataju da mogu da koriste tehnologiju kako bi uticale na svet u takvom obimu kakav ranije nije bio moguć. Vidimo da su naši politički, pravni, socijalni sistemi napadnuti“.
Američko uništenje samouništenjem, najveća opasnost i dalje pred nama
U memoarima je prvi put detaljno opisao pozadinu cele afere i onog što ga je dovelo da otkrije detalje o tajnim programima koje su sprovodile američka NSA i britanski Vladin centralni štab za komunikacije. Ovih 18 godina od napada 11. septembra, Snouden opisuje kao „američko uništenje samouništenjem, s objavom tajnih politika, tajnih zakona, tajnih sudova i tajnih ratova“.
Takođe upozorava da je „najveća opasnost i dalje pred nama“.
„Prefinjena sposobnost veštačke inteligencije, poput prepoznavanja lica i uzoraka. Nadzorna kamera opremljena veštačkom inteligencijom nije samo puka naprava za snimanje, ona bi mogla da se pretvori u nešto poput automatizovanog policajca“, kaže.
Zabrinut je da će se američka i druge vlade uz pomoć velikih internet kompanija kretati prema stvaranju trajnih zapisa svih ljudi na zemlji, beležeći ceo njihov svakodnevni život.
„Mislim da je jedan od najvećih problema u svetu špijunaže što se obaveštajni podaci ne odvajaju od prikrivenih akcija, propagande i uticaja. Tajne službe su nam potrebne, one smanjuju verovatnoću rata. Problem je kada te službe postanu sopstvena institucija koja ne reaguje na želje zakonodavaca, kreatora politika i javnosti, već je zapravo oblikuju i usmeravaju. Uvek će reći: „Gledajte, ako ne znate ovo ili ono, ljudi će umreti’. Ali to skoro nikada nije istina. Moramo zaustaviti prikupljanje podataka. Ako sve vreme gledate sve na svetu kao opasnost, to je zaista problematično, jer to menja karakter društva“, rekao je.
Internet funkcioniše odlično ali za pogrešne ljude
Na pitanje da li je internet loš alat, Snouden kaže da nije, da on funkcioniše izvrsno, ali za pogrešne ljude. „Šta danas imamo? Imamo Fejsbuk, Gugl, velike centre podataka u celom svetu, a ti momci daljinski upravljaju našim računarima.
Svoja pitanja šaljete Guglu. Kad tražite pravi put, pitate Gugl mape. Gugl obrađuje zahtev i vraća vam rezultate. Isto je i s prepoznavanjem glasa, Siri, Aleksa i ostalima. Ali danas su telefoni enormno sposobniji nego što su nekad bili. Zahtevi su rešivi bez oslanjanja na ‘oblak’. A kako da to učinimo? Tako da sve ove mogućnosti možemo početi da premeštamo natrag, jer na kraju krajeva, zašto Gugl mora da zna gde idete? Ne treba to da znaju da bi aplikacija geografske karte funkcionisala. To nije istina iako tvrde da jeste“, rekao je.
„Pogledajte svoj mobilni. Možete li mi reći šta radi dok je ekran ugašen? Sa svojim autoritetom i iskustvom mogu vam reći da taj telefon komunicira stotine ili hiljade puta svakog minuta. Povezuje se s oglasnom mrežom, analizira vaše ponašanje, praćenje vaše lokacije i tako dalje. Glavni problem je što se to događa bez vašeg znanja i ne vidi se. Pretpostavimo da biste jednostavno mogli da uklonite ikonu i sve bi skrivene aktivnosti prestale, ali da li biste to učinili? Stalno vas teraju da odete na ovaj ili onaj prozor i pritisnete jednostavno ‘slažem se’ i onda vam život postaje bolji. Ako vam to niko drugi nije osporio, ja ću“, uverava.
Snouden se pomirio sa tim da će još dugo morati da ostane u Rusiji i da tako planira i svoju budućnost. Otkrio je da se oženio partnerkom Lindzi Mils pre dve godine.
Kako je rekao, više bi voleo da može da živi u SAD-u ili negde poput Nemačke, ali u Rusiji je opušten i konačno je počeo da vodi manje-više normalan svakodnevni život. Manje je uplašen nego kad je prvi put stigao 2013. godine, kada se osećao usamljeno, izolovano i paranoično kako bi na ulici mogli da ga ubiju američki agenti koji traže odmazdu.
„Bio sam vrlo tražena osoba. Čovek kojeg traži najmoćnija vlada na svetu. Bilo im je svejedno hoću li završiti u zatvoru ili pod zemljom. Samo su hteli da nestanem“, objasnio je.
Više ne nosi debele šalove, šešire i kapute s visoko uzdignutom kragnom. Opustio se, slobodno šeta gradom, vozi se metroom, posećuje galerije, izložbe, koncerte, gleda balet i druži se s prijateljima u kafićima i restoranima.
„Permanent Rekord“ (Trajni zapis), knjiga koja je objavljena u utorak u više od 20 zemalja, opisuje kako ga je posao odveo do najskrivenijih tajni CIA i NSA, kako je bežao u Hongkong, gde se sastao tajno s novinarima Gardijana i predao im promemoriju.
Ako ne mogu da se vratim u svoju zemlju, barem ću znati da sam je učinio boljom
Dokumenti su otkrili razmere masovnog nadzora Sjedinjenih Država, Velike Britanije i njihovih saveznika. Visoko je na američkoj listi traženih osoba i ako mu bude određen pritvor ostaće decenijama u zatvoru.
„Da sam hteo siguran život, još bih sedeo na Havajima u raju, sa ženom koju volim, zarađivao ogromnu platu. Ali šta čini život? Nismo samo ono što mislimo o sebi, već izbor koji donosimo. Ako ne mogu da se vratim kući u svoju zemlju, barem ću znati da sam je učinio boljom. I bez obzira na to što se dogodi, to je nešto s čime mogu da živim“, rekao je.
Dotakao se i situacije s američkim predsedničkim izborima i navodnom uticaju Rusije na Trampovu pobedu.
„Rusija je odgovorna za mnogo negativnih aktivnosti u svetu, to je naprosto tako. Da li se Rusija mešala u izbore? Skoro sigurno. Ipak, mešaju li se Sjedinjene Države u izbore? Naravno. Oni to rade poslednjih 50 godina. Svaka zemlja veća od Islanda mešaće se u sve ključne izbore, a oni će to svaki put negirati, jer to rade obaveštajne službe. To je razlog zašto postoje tajne operacije i odredi za uticaj, a njihova svrha kao instrumenta nacionalne moći, jeste odgovoriti na jedno pitanje: Kako možemo da utičemo na svet tako da poboljšamo naš položaj u odnosu na sve ostale zemlje?“, zapitao se Snouden.
