Prema prognozama Ujedinjenih nacija, naredne godine očekuje se povećanje potrebe za humanitarnom pomoći. Ove podatke objavio je list “Spiegel”, a reč je o izveštaju koji UN tek treba da predstavi.
– Potreba za humanitarnom pomoći biće sve veća zbog ratova, nasilja, klimatskih šokova i ekonomskih poteškoća – izjavila je pomoćnica generalnog sekretara UN-a za humanitarnu pomoć Ursula Miler (Ursula Mueller).
Oko 168 miliona ljudi biće ugroženo i trebaće pomoć – za četvrtinu više nego što je bilo očekivano u prethodnoj godini. Da bi se pomoglo najugroženijima u 55 zemalja, potrebno je oko 29 milijardi dolara, pokazuju proračuni Organizacije UN-a za humanitarnu pomoć – OCHA.
U fokusu izveštaja “Globalni humanitarni pregled 2020” nalaze se regioni poznati po nemirima – Sahel (granična zona u Africi između Sahare na severu i plodnije regije Sudan na jugu). Demokratska Republika Kongo, kao i ratna područja u Jemenu, Siriji i Južnom Sudanu.
Izveštaj najavljuje pogoršanje situacije na devet od 22 krizna područja. Očekuje se da će potrebe za pomoć porasti u Venecueli, Sudanu i Burkini Faso.
U ekstremno teškim situacijama u pravilu se dešava nekoliko otežavajućih faktora istovremeno, u većini slučajeva najmanje dva: rat i poplave u Južnom Sudanu, rat i zaraze u Jemenu, odnosno ekonomska kriza i suša u Zimbabveu.
Četiri trenda koji doprinose zaoštravanju krize širom sveta
1. Klimatske promene širom sveta pogoršavaju već postojeće krize zbog ektremnih meteoroloških prilika;
2. Zbog nepoštovanja međunarodnog prava u oružanim sukobima rekordno veliki broj dece biva proteran, ubijen ili ostaju invalidi. Ujedinjene nacije govore o “izgubljenoj generaciji”;
3. U ratovima širom sveta, njih 41, ekstremno nasilje i korišćenje teškog naoružanja uzrokovalo je ogroman broj žrtava. Devedeset posto ljudi ubijenih u ratovima su civili;
4. Humanitarni radnici sve češće su mete napada: u prva tri kvartala 2019. zabeležen je 791 napad na humanitarce, u kojima je ubijena 171 osoba.
Kada tržište i privreda kolabiraju, bilo zbog rata, bilo zbog loše politike, kada nema reda, niti neophodne infrastrukture, ljudi gube pristup namirnicama i lekovima.
Kada u Jemenu, u Siriji ili Etiopiji nema čiste vode, a stotine hiljada ljudi živi u logorima, onda ne čudi epidemija kolere.
UN predviđaju da će ebola biti raširena na istoku Demokratske Republike Kongo i 2020. godine, delimično zbog nesigurnosti u regionu.
Zbog ponovnog napada na uporište UN, SZO je opet morala da povuče humanitarne radnike iz tog regiona.
Poplave i porast temperatura širom sveta 2019. doprineli su širenju malarije, a denga groznica, koju takođe prenose komarci, u međuvremenu preti da zarazi 3,9 milijardi ljudi u stotinu zemalja.
Jemen se nedavno suočio sa velikom epidemijom denga groznice, sa više od 3.500 obolelih, piše između ostalog u najavljenom izveštaju UN.
