Iz tog razloga je Džejms P. Filips, docent urgentne medicine sa Univerziteta Džordž Vašington, za CNN otkrio koji je najbolji način za borbu protiv njega.
“Ne treba da se osećamo bespomoćno pred koronavirusom. Moj otac se boji da će se zaraziti, kao i njegovi prijatelji, jer su preplavljeni informacijama da su stariji od 60 podložniji zarazi”, kaže lekar.
Širom sveta otkazuje se veliki broj konferencija, kompanije nalažu zaposlenima da rade od kuće, došlo je do nestašice toaletnog papira i sredstava za dezinfekciju ruku, kao i maramica za dezinfekciju, a mnoge trgovine su gotovo prazne zbog paničnog kupovanja i povlačenja u izolaciju.
“Moji pacijenti na urgentnom odelenju govore da se osećaju bespomoćno, kao pred talasom čiji se udar ne može da zaustavi. Misle da ne mogu učiniti ništa osim redovnog pranja ruku, pokušavaju da nađu sredstvo za dezinfekciju ruku na crnom tržištu, ostanu kod kuće i mole se”, priča Filips.
“Nastaviće da se širi”
Virus poznat kao SARS-CoV-2, koji izaziva bolest pod nazivom Covid-19, trenutno se širi celim svetom bez obzira na sve preduzete mere da se zaustavi i, kako profesor tvrdi, tako će se i nastaviti.
“Ja sam svestan da moja profesija znači da ću se najverovatnije zaraziti. Normalno je da ljudi u ovakvim situacijama postavljaju veliki broj pitanja na koja ne mogu da dobiju odgovor. Da li ću se zaraziti? Koliko ljudi će se zaraziti i koliko njih će umreti? Ko će umreti? To vam niko ne može sa sigurnošću reći”, objašnjava on.
Postoji previše varijabli koje utiču na predviđanje, a neke od njih su: potencijalne promene u vremenu, u kojoj meri javnost prati medicinske savete i u kojoj meri ih se pridržava i koliko brzo će biti pronađen lek.
“Dok se broj novih obolelih smanjuje u Kini i Južnoj Koreji, treba imati na umu da ostale zemlje imaju drugačije društvene i kulturne norme koje mogu imati važnu ulogu, uključujući meru u kojoj se pridržavamo zdravstvenih saveta i koliko smo društveno odgovorni. Osim toga, tu su i političke razlike: autoritarne mere društveno su izolirale desetke miliona kineskih građana, ali to će teško biti ostvarivo u demokratskim zemljama”, kaže Filips.
Prema njegovim rečima, od onih koji se zaraze virusom mnogi će biti lečeni od upale pluća ili komplikacija nastalih usred bolesti koje su već imali. Među onima koji budu hospitalizovani biće mnogo ljudi koji će razviti akutni respiratorni distres sindrom, pa će mnogi završiti na intenzivnoj nezi i na mehaničkim plućima, pa bi u narednim mesecima bolnice mogle da budu prepune.
Kako da se zaštitite, prevencija je najbolji lek
“Za sada se ispostavilo da novi koronavirus ne napada zdravu decu, a jedna mala studija ustanovila je da trudne žene ne prenose virus na svoje bebe, ali ni vi niste bespomoćni u borbi protiv koronavirusa. Postoji nekoliko stvari koje možete učiniti da se osnažite.
Prvo i najvažnije je pridržavanje mera javnog zdravlja koje su nam preporučene: redovno perite ruke, izbegavajte bliske kontakte i velika okupljanja. To je najbolji način da se sačuvate od infekcije. Prevencija je uvek bila i uvek će biti najbolji lek. Međutim, mnogi će se, bez obzira na svoj oprez, ipak zaraziti”, objašnjava lekar.
Šta još možete da učinite?
Prema rečima ovog lekara, najvažnije je što pre popraviti svoje zdravlje, pre nego što se razbolite. Studije su pokazale da su najugroženiji stariji od 60 godina i oni koji su već imali neki zdravstveni problem, kao što su dijabetes, povišen krvi pritisak, bolest srca, bolest pluća i slično.
Ako imate ove ili druge zdravstvene probleme, odmah se pobrinite za njih što bolje možete. Ako ste izbegavali da uzimate lekove za regulsanje krvnog pritiska, promenite naviku i počnite ih redovno piti. Proverite nivo šećera u krvi i držite dijabetes pod kontrolom. Ako bolujete od astme ili neke bolesti pluća, počnite redovno da koristite prepisane inhalatore.
Osim toga, vakcinišite se protiv gripa ako već niste, odmah prestanite da pušite, zadajte sebi zadatak da smršate barem pet kilograma ovog meseca i naterajte sebe da šetate najmanje dva kilometra dnevno.
Čak i ljudi koji nemaju zdravstvene probleme trebalo bi da rade na poboljšanju svog zdravlja. Vežbajte, smršavite, hranite se zdravo i spavajte dovoljno, jer je sve to dobro za vaš organizam. Čak i neznatno poboljšanje zdravstvenog stanja smanjuje rizik od zaraze, a ako se ipak inficirate, vaše opšte zdravlje može uticati na to hoćete li imati blage ili ozbiljne simptome, to jeste da li ćete se lako ili teže izlečiti.
“Imajte na umu da niste bespomoćni. Učinite sve što je u vašoj moći da se ne zarazite. Ako ipak ne budete imali sreće i obolite od koronavirusa, bićete svesni da ste učinili sve kako biste se s njime suočili kad ste najjači. Budite spremni, a ne uplašeni- poručuje doktor Filips.
