Nekada davno, četiri džinovska bića stigla su na jugoistok Australije. Trojica su krenula prema drugim delovima kontinenta, a jedn je ostao na mestu na koje su došli. Njegovo telo se pretvorilo u vulkan zvani Budj Bim, a lava koju je izbacio su mu postali zubi.
Naučnici sada kažu da je ova legenda, koju su pričali ljudi ovog kraja – aboridžini iz plemena Gunditjmara – imala osnov. Pre oko 37 hiljada godina, Budj Bim ili Visoka Galava i još jedan obližnji vulkan zaista su formirani iz serije erupcija, što nagoveštava da je legenda možda najstarija priča ikada ispričana, a koja se i danas prepričava, piše magazin Science.
Studija stvara provokativnu mogućnost, kaže Šon Ulm sa Univerziteta Džejms Kuk u Kernsu, da priča ima osnova.
“Interesantno je razmišljati o tradicijama koje sežu i do desetine hiljada godina u prošlost”, ali on, kao i drugi arheolozi, kažu da ipak treba biti oprezan sa tvrdanjama, jer nijedno drugo usmeno predanje nije preživelo toliko godina.
Nije utvrđeno koliko dugo je pleme Gunditjamara živelo na jugozapadu današnje australijske države Viktorije. Najstariji pronađeni dokazi do sada, o postojanju ljudi u tom kraju, datiraju do oko 13.000 godina.
Ali geolog Erin Mačen sa Univerziteta u Melburnu kaže da su arheolozi 1940-ih godina pronašli kamenu sekiru u blizini drevnog vulkana Tower Hill koji se nalazi u toj oblasti. Sekira dokazuje da su ljudi tamo živeli i pre vulkanskih erupcija jer je pronađena ispod vulkanskih stena.
Sada su Mačen i njene kolege datirali te, i stene sa Budj Bima koji se nalazi 40 kilometara severozapadno. Metoda datiranja se oslanja na dobro uspostavljenju tehniku merenja radioaktivnog raspada kalijuma-40 i argona-40, tokom vremena. Ispitivanje je pokazalo da su oba vulkana formirana pre oko 37.000 godina.
Iznenadne dvostruke erupcije možda su ostavile veliki utisak na ljude koji su u to vreme živeli na tom području – što je možda i inspirisalo priču o četiri džina, piše u članku objavljenom u Geologiji. U narenom periodu u odnosu na taj, nije bilo drugih velikih erupcija koje bi mogle da daju inspiraciju za priču, kaže Mačen. Ipak, ona naglašava da njen tim ne može sa sigurnošću da tvrdi da je priča zaista toliko stara.
Aboridžinske legende već spadaju u najstarije poznate. Patrik Nun, geograf sa Univerziteta Sunčana Obala iz Maručidora, koautor je studije iz 2015. godine koja kaže da je 21 zajednica širom Australije nezavisno održavala priče koje opisuju epizodu podizanja nivoa mora koje je potopilo obale. Nun smatra da bi te priče mogle biti stare oko 7.000 godina. To znači da je priča plemena Gunditjmara starija više od pet puta.
“Sve više dokaza pokazuje da su ljudi hiljadama godina migrirali širom kontinenata, mnogo dalje od svog izvornog mesta. Ali jedna studija iz 2017. godine, koja je izučavala dlake drevnih stanovnika Australije, pokazuje da je ovaj kontinent možda izuzetak od tog pravila: čini se da su mnoga aboridžinska plemena živela na istom mestu sokro 50.000 godina. Mislim da tom studijom možemo da objasnimo zbog čega je priča mogla da opstane toliko dugo”, kaže Nun.
N.G.
