Patrik Brejer je protiv uvođenja aplikacije za pametne telefone, koja bi bila u stanju da utvrdi kontakte osobe koja je zaražena koronavirusom. On je nemački poslanik ‘Piratske stranke’, a njegova politička specijalnost je internet i zaštita podataka.
Na pitanje DW-a zašto je protiv uvođenja ovakve aplikacije, iako u više evropskih zemalja grozničavo rade na njenom razvoju, Brejer kaže: “Takozvane ‘Tracing-Apps’ nisu efikasne u otkrivanju lanca zaraze između ostalog i zato što te aplikacije nemaju svi građani. Velika je iluzija da će 60 odsto stanovništva ili više od toga koristiti aplikaciju. U Singapuru, gde su je prvo uveli, koristi je 20 odsto stanovništva, u Austriji tek pet odsto”.
Obavezna ili dobrovoljna primena?
On upozorava da će proizvođači kao što su Apple ili Google promeniti operativne sisteme, ali niko ne zna kako, jer oni to čuvaju kao poslovnu tajnu. Brejer dodaje da aplikacije u Evropskoj uniji nisu usuglašene, a i način memorisanja podataka se razlikuje – Francuska će podatke skupljati na središnjem serveru vlade, a drugi decentralizovano.
Brejer naročito upozorava: “Na mnogim mestima se razmišlja da se aplikacija uvede kao obaveza. Dakle, ako biste želeli da putujete ili odete u restoran, bili biste obavezni da upotrebite takvu aplikaciju. Onda bi princip dobrovoljnosti bio stvar prošlosti”.
Pripreme za sledeću pandemiju
Brejer, međutim, kaže da Kina ni u kom slučaju ne bi mogla da posluži kao uzor. “Tamo vlada autoritarni režim koji zloupotrebljava tehnologiju kako bi nadzirao stanovništvo, da nepodobne strpa u zatvor i da ugnjetava manjine”(!?)
Brejer navodi da istraživanja pokazuju kako je telefonski poziv svim kontaktima zaražene osobe – a to je standardna procedura – mnogo efikasniji.
On dodaje da bi isto tako bilo pogrešno da se štedi na osoblju koje telefonira kako bi aplikacija automatski obavila posao – jer bi jeftiniji put bio put s više rizika da se građanima pošalju pogrešne informacije.
“Sledeća opasnost je da se građani na to naviknu da ih stalno beleže i prate. Policija i tajne službe mogli bi koristiti podatke za nametanje karantina, a to se već događa u nekim zemljama”.
I zdravlje i sloboda
Ovaj političar upozorava da bi na osnovu “bluetooth” tehnologije naše kretanje moglo da bude registrovano u, recimo, prodavnicama i kada nismo online.
Iako mnogi građani kažu da im je svejedno zna li još jedna aplikacija gde se nalazim, kada pametni telefoni znaju sve o nama, Patrik Brejer je odlučan u odbijanju ovog načina suzbijanja zaraze i ponavlja da je telefoniranje sa svim kontaktima zaraženog prema saznanjima britanskih naučnika mnogo efikasnije.
“Kada se radi o našem zdravlju, ne bismo smeli da štedimo, već bi morali da platimo osoblje koje je neophodno da bi se građani zaštitili”.
