Nakon nekoliko dana priče o „novom uzbudljivom otkriću o Mesecu”, američka svemirska agencija otkrila je nove dokaze o vodi na našem jedinom prirodnom satelitu.
Ovo „nedvosmisleno otkrivanje molekula vode” povećava nade NASA tima da uspostave bazu na Mesecu.
Cilj je da baza bude samoodrživa iz prirodnih resursa Meseca.
Nalazi su objavljeni u dva rada u časopisu Nature Astronomy.
Za razliku od prethodnih otkrića vode u delovima Mesečevih kratera, naučnici su sada otkrili molekule vode u delovima koji su obasjani Suncem.
Tokom virtuelne konferencije, koautor Kejsi Hanibal, postdoktorand u Nasinom Centru za svemirske letove Godard u Merilendu, rekao je: „Količina vode je približno jednaka boci vode od 0.33 litra na kubnom metru Mesečevog tla”.
Njen kolega iz Nase Džejkob Bličer, rekao je da istraživači još moraju da razumeju prirodu vodenih naslaga. To bi im pomoglo da utvrde koliko će zalihe biti dostupne budućim istraživačima Meseca.
I dok je ranije bilo znakova vode na mesečevoj površini, ova nova otkrića sugerišu da vode ima više nego što se ranije mislilo.
„Dobili smo više mogućnosti za potencijalne izvore vode na Mesecu”, rekla je Hana Sardžent, naučnica sa Otvorenog univerziteta u Milton Kinsu za BBC.
„Gde postaviti Mesečevu bazu, uglavnom zavisi od toga gde je voda.”
Američka svemirska agencija saopštila je da će poslati prvu ženu i još jednog muškarca na Mesečevu površinu 2024. godine, kako bi se pripremili za „sledeći džinovski skok” – ljudsko istraživanje Marsa već od 2030-ih.
Doktorka Sardžent je objasnila da to znači razvoj „održivijeg načina istraživanja svemira”.
„Deo toga je korišćenje lokalnih resursa – posebno vode”, rekla je ona za BBC.
Kako su naučnici pronašli vodu na Mesecu?
Prvo od ovih novih otkrića sprovedeno je pomoću vazdušnog infracrvenog teleskopa poznatog kao Sofija. Ova opservatorija, na brodu modifikovanog Boinga 747, leti iznad 99 odsto Zemljine atmosfere, pružajući uglavnom pogled na Sunčev sistem.
Odbijajući infracrvenu svetlost sa Mesečeve površine, naučnici su u stanju da utvrde šta tačno odbija tu svetlost. Različite supstance će se prikazati kao različite boje i u ovom slučaju, istraživači su utvrdili tačnu boju molekula vode.
Istraživači smatraju da se voda čuva u mehurićima mesečevog stakla ili između zrna na površini koja Mesec štiti.
U drugoj studiji naučnici su tražili trajno mračna područja – poznata kao hladne zamke – gde bi se voda mogla trajno da opstane. Pronašli su ove hladne zamke na oba pola i zaključili da „otprilike 40.000 kilometara kvadratne površine Meseca ima kapacitet da čuva vodu”.
Šta znači ovo otkriće?
Doktorka Sardžent kaže da bi ovo otkriće moglo da „proširi spisak mesta na kojima bismo možda želeli da izgradimo bazu”.
U narednih nekoliko godina predstoji nekoliko jednokratnih misija u polarne regije Meseca. Ali dugoročno gledano, postoje planovi za izgradnju trajnog naselja na Mesečevoj površini.
„Ovo otkriće bi moglo nešto da promeni. Daje nam vremena da istražujemo”, rekla je istraživačica Otvorenog univerziteta.
„Ne daje nam puno vremena jer već radimo na idejama o Mesečevoj bazi i kuda ćemo ići, ali je obećavajuće.
„Ionako bismo išli na Mesec. Ali ovo nam daje više mogućnosti i čini ga još uzbudljivijim mestom za odlazak.”
Stručnjaci kažu da bi vodeni led mogao da predstavlja osnovu buduće mesečeve ekonomije, nakon što smislimo kako da ga ekstrahujemo.
Bilo bi mnogo jeftinije napraviti raketno gorivo na Mesecu, nego ga poslati sa Zemlje. Dakle, kada budući istraživači Meseca budu želeli da se vrate na Zemlju ili otputuju na druga odredišta, mogli bi vodu da pretvore u vodonik i kiseonik, koji se obično koriste za pogon svemirskih vozila.
Ponovno punjenje goriva na Mesecu moglo bi da snizi troškove svemirskog putovanja i učiniti mesečevu bazu pristupačnijom.
