PROBLEM JE U PRESTUPNOJ SEKUNDI: Oko svoje ose Planeta Zemlja se prošle godine VRTELA BRŽE NEGO IKAD. To bi trebalo DA NAS BRINE?!

Prošle godine je zabeleženo 28 najbržih dana od 1960., a naša planeta se okretala oko svoje ose nekoliko milisekundi brže od proseka.

To ne bi trebalo da nas zabrinjava, okretanje Zemlje oko ose celo vreme malo varira jer na nju utiču promene atmosferskog pritiska, vetrovi, okeanske struje i kretnje jezgra.

Ovakvo jedva primetno povećanje ili smanjenje brzine može biti nezgodno jedino za one koji se bave ultrapreciznim atomskim satovima koji mere Koordinirano svetsko vreme (UTC), prema kome navijamo svoje satove. Kada rotacija Zemlje odstupi od UTC-a za više od 0.4 sekunde, UTC se tada prila.gođava promeni

Dodavanje sekundi

Do sada su se tokom prilagolđavanja krajem juna ili decembra većinom dodavale “prestupne sekunde” kako bi se UTC uskladio s astronomskim vremenom. Odnosno, do nedavno je ukupan trend rotacije Zemlje usporavao od početka preciznih satelitskih merenja krajem 1960-ih i početkom 1970-ih.

Od 1972. godine stručnjaci otprilike svakih godinu i po dana dodaju prestupnu sekundu. Poslednje takvo prilagolđavanje desilo se 2016. godine, kada je Novogodišnoj noći u 23 sata, 59 minuta i 59 sekundi dodata jedna “prestupna sekunda”, piše Live Science.

PovezaneVesti

ROVER JE POSLAO ZVUK S MARSA! U šest pojedinačnih slika iz kratera Jezero, vide se dolina Neretve, Une, Plive i Save, VERUJE SE DA U NJIMA POSTOJE DOKAZI O ŽIVOTU NA CRVENOJ PLANETI

SLAVLJE U NASA, ROVER SLETEO U KRATER JEZERO! Perseverans izdržao “sedam minuta terora”, na površini Marsa počeo je misiju potrage za VANZEMALJSKIM ŽIVOTOM…BIVŠIM

DIREKTAN PRENOS SLETANJA ROVERA NA MARS SPECIJALNO ZA MEŠTANE JEZERA! Vozilo NASA “Perservance” sleteće u krater na Crvenoj planeti, nazvan po malom gradiću u Republici Srpskoj, ZNATE LI ZAŠTO?

Ali prošle godine stvari su se složile drugačije pa sada naučnici po prvi put razmišljaju o tome da se UTC-u oduzme jedna sekunda. Naime, dan u proseku traje 86.400 sekundi, ali će astronomski dan u 2021. u proseku biti kraći za 0.05 milisekundi. Na taj način na kraju godine moglo bi da dođe do zaostatka od 19 milisekundi.

Prošle godine smo imali 28 bržih dana od najbržeg 2005.

“Ako se stopa rotacije Zemlje ubrza, sasvim je moguće da će biti potrebna negativna prestupna sekunda. Za sada je prerano reći da li će se to stvarno dogoditi”, rekao je za The Telegraph fizičar Piter Vajberli iz instituta National Physics Laboratory u Velikoj Britaniji.

“Na međunarodnom niou raspravlja se o budućnosti prestupnih sekundi. Moguće je da će potreba za negativnom prestupnom sekundom podstaći odluku da se kompletno ukinu prestupne sekunde”, dodao je on.

Astronomski gledano, Zemlja je prošle godine 28 puta srušila prethodni rekord za najkraći astronomski dan postavljen 2005. Tokom najkraćeg dana te godine, 5. jula, naša planeta se okrenula oko svoje ose za 0.0516 milisekundi brže od prosečnih 86.400 sekundi. Najkraći dan u 2020. godini bio je 19. jula, kada je planeta dovršila rotaciju za 1.4602 milisekunde brže od proseka.