Veruje se da je Antikitera mehanizam anticki mehanički kalkulator takođe se opisuje kao prvi „mehanički računar“ koji je služio za računanje astronomskih pozicija.
Otkrio ga je 1901. godine lovac na morske sunđere u olupini potopljenog trgovackog broda kod grčkog ostrva Antikitera, izmedju Kitere i Krita.
Tadašnji upravnik Arheološkog Muzeja u Atini, arheolog Valerios Stais 17. maja 1902. gdine prvi je otkrio njegovu namenu primetivši da uređaj ima ugrađen točak sa vidljivim natpisima astronomskih termina.
Datiran je u 82. p. n. e. Analize teksta pronađenog uz mehanizam sugerišu da je aparat korišćen 15-20 godina pre toga. Tehnološki artefakti slične složenosti nisu se pojavljivali narednih hiljadu godina!
Naučnici ga ponovo sklopili
Naučnici su ponovo sklopili uređaj star 2.000 godina, koji se često naziva najstarijim „računarom” na svetu, pokušavajući da shvate kako funkcioniše.
Smatra se da je starogrčki uređaj sa ručnim pogonom korišćen za predviđanje pomračenja nebeskih tela i drugih astronomskih događaja.
Ali samo trećina uređaja je ostala čitava, a istraživači su razmišljali o tome kako je radio i kako je izgledao.
Sistem zupčanika na prednoj strani ostao misterija
Zadnji deo mehanizma rešen je ranijim studijama, ali priroda njegovog složenog sistema zupčanika na prednjoj strani ostala je misterija.
Naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) veruju da su konačno razbili zagonetku koristeći 3D računarsko modeliranje.
Ponovo su napravili celu prednju ploču i sada se nadaju da će izraditi celu repliku Antikitere koristeći savremene materijale.
Rad objavljen u Sajentifiks riports (Scientific Reports) otkriva novi prikaz sistema zupčanika sa svim finim detaljima i složenim delovima.
„Briljantni umovi drevne Grčke na impresivan način su prikazali Sunce, Mesec i planete”, rekao je vodeći autor rada, profesor Toni Frit.
„Napravili smo model prema svim fizičkim dokazima i poklapa se sa opisima u naučnim natpisima ugraviranim na samom mehanizmu”, dodao je.
Mehanizam je opisan kao astronomski kalkulator kao i prvi analogni računar na svetu.
Izrađen je od bronze i ima desetine zupčanika.
Na zadnjem delu je predstavljen prikaz kosmosa i kretanje pet planeta koje su bile poznate u vreme kada je uređaj napravljen.
Ali ostalo je čitavo samo 82 fragmenta – što je otprilike trećina uređaja – a to je značilo da su naučnici morali da slože celu sliku koristeći rendgenske podatke i drevnu grčku matematičku metodu.
