REŠENA MISTERIJA S USKRŠNJIH OSTRVA! Starosedeoci pili vodu direktno iz mora, a niko godinama nije znao da je to “samo” bila NJIHOVA STRATEGIJA PREŽIVLJANJA!

PovezaneVesti

MISTERIJA SEJŠELSKIH KROKODILA?! DNK rešava 250 godina staru zagonetku (VIDEO)

IZDAJNIČKI STRES! Nosivi poligraf ne detektuje laži, već nešto drugo! OD OVE MAŠINE NE MOŽ DA SE SAKRIJEŠ

MISTERIJA KRVAVOG VODOPADA VIŠE TO NIJE?! Fenomen postoji još na Jupiteru i Saturnu i u najhladnijem i najsurovijem kraju Zemlje (VIDEO)

Kada su Evropljani prvi put stigli na Uskršnje ostrvo (Rapa Nui), iznenadili su se videvši starosedeoce kako piju vodu direktno iz mora.

Uz čuvene divovske ostrvske skulpture, bila je to misterija koji je dugo vremena zaokupljala umove istraživača i naučnika, koja je tek sada u potpunosti rešena.

Robert Dinapoli sa Univerziteta Bingamton, jedan od autora studije koja rešava misteriju ljudi koji su pili vodu iz mora, kaže da kišnica na Uskršnjem ostrvu tone direktno kroz poroznu podlogu u podzemni izdan, odnosno akvifer, telo porozne stene ili sedimenta u kom je koncentrisana voda. Zahvaljujući tome, pojavljuju se i „priobalne cevi“ na morskoj obali, odnosno džepovi slatke vode koji kaplju u okean.

„Ta voda je pomalo slana, ali nije neukusno slana… Jednostavno, to je voda koja nije baš najboljeg ukusa“, objašnjava Dinapoli.

Naučnici sa Univerziteta Bingamton uspeli su da lociraju džepove slatke vode u okeanu uz pomoć savremene tehnologije. Oni su koristili bespilotne letelice sa termovizijskim kamerama, kojima su snimali priobalje i tako došli do saznanja kako su se stanovnici Rapa Nuija snabdevali vodom.

Antropolozi su tako otkrili da su stanovnici Rapa Nuija, osim što su prikupljali slatku vodu iz džepova priobalja, izgradili podvodne brane u okeanu kako bi zadržali svežu i morsku vodu odvojeno i izgradili bunare koji su preusmeravali vodu iz izdana pre nego što su došli do mora.

Dinapoli kaže da su stanovnici tog ostrva bili suočeni sa vrlo teškim mestom za život, na kom neka reka ili potoka, već samo tri mala jezera slatke vode koja lako mogu da presuše, pa su smislili su zanimljive strategije preživljavanja.

Naučnici navode da bi proučavanje strategije snabdevanja slatkom vodom na Rapa Nuiju moglo da pomogne mnogim područjima koja su danas suočena sa sušama i nestašicama vode, prenosi Jutarnji list i dodaje da je godišnje čak 55 miliona ljudi pogođeno sušom, a da četiri odsto svetske populacije hronično pati od nedostatka pitke vode. Tako utopistički zvuči namera UN, koje su postavile Cilj održivog razvoja u kome se kaže da svi ljudi moraju imati pristup vodi i kanalizaciji do 2030. godine?!

Suše prete i Evropi

Rast stanovništva, urbanizacija i turizam doprinose problemima s vodosnabdevanjem, dok suše sve češće pogađaju brojna područja u Evropi, naročito na Mediteranu. Štaviše, očekuje se da će stanje biti sve gore zbog klimatskih promena.

Prema procenama, do 2030. godine polovina rečnih slivova u Evropi biće pogođena nestašicama. Kako bi se zaštitili izvori vode za budućnost, Evropski parlament odobrio je 13. maja 2019. nova pravila za ponovnu upotrebu vode u poljoprivredi.

Novim pravilima želi se podstaknuti korišćenje reciklirane vode za navodnjavanje u poljoprivredi, jer taj sektor troši gotovo polovinu godišnje potrošnje vode u EU.