Naučnici koji rade za Pentagon uspešno su testirali solarni panel veličine kutije za picu u svemiru, dizajniran kao prototip za budući sistem koji će moći da šalje električnu energiju iz svemira na bilo koju tačku na Zemlji.
Ploča, poznata i kao PRAM (Photovoltaic Radiofrequency Antenna Module) – protovoltaični radiofrekvencijski antenski modul – lansirana je u maju 2020. godine, zakačena na bespilotni Pentagonov dron X-37B, kako bi skupljala svetlost i pretvarala je u elektricitet. Dron obiđe Zemlju za 90 minuta.
Panel je dizajniran tako da maksimalno iskoristi svetlost u svemiru, onu koja ne prolazi kroz atmosferu, i on na taj način zadržava energiju plavih talasa, što znači da ta svetlost sadrži više energije nego ona koja dođe do Zemlje.
Plavo svetlo se rasipa na ulasku u atmosferu, i zbog toga se nama nebo čini plavim.
– Dobijamo “tone” dodatne svetlosti u svemiru, samo zbog toga – kaže Pol Džefi, koautor projekta.
Poslednji eksperimenti pokazuju da je panel sposoban da proizvede oko 10 vati energije po transmisiji, što je dovoljno struje da napaja tablet.
Ali projekat predviđa celo jato panela i, ako uspe, uspeh ovog projekta bi mogao da znači revoluciju i u načinu na koji se proizvodi električna energija i kako se distribuira u udaljene delove planete.
Ovo bi mogao da bude početak stvaranja jedne od najvećih mreža na planeti, rekao je Džefi.
– Neki projekti predviđaju da će ovi paneli imati veću moć od elektrana danas – više gigavata – dovoljno za napajanje grada – rekao je on.
Panel još uvek nije poslao električnu energiju direktno na Zemlju, ali tehnologija je već dokazana. Ako se projekat razvije u kilometarske solarne antene, mogao bi da šalje mikrotalase koji bi onda bili transformisani u električnu energiju za koju nije potrebno gorivo, za bilo koji deo planete, trenutno.
– Jedinstvena prednost satelita sa solarnim panelima nad bilo kojim drugim izvorom energije je globalna prenosivost. Možete slati električnu energiju u Čikago, a delić sekunde posle, ako je potrebno, u London ili Braziliju – kaže Džefi.
Ali ključni faktor, koji tek treba da se dokaže, je ekonomska održivost. “Pravljenje hardvera za svemir je skupo, a ti troškovi tek u poslednjih 10 godina počinju da se smanjuju”, kaže Džefi.
Postoje i koristi od pravljenja sistema u svemiru. “Na Zemlji, imamo dosadnu gravitaciju, koja nam pomaže da održimo stvari u mestu, ali problematična je kad gradite ogromne stvari, jer one moraju da održavaju sopstvenu težinu”, kaže Džefi.
Misija svemirskog drona X-37B je prekrivena velom misterije, a eksperiment PRAM je samo jedan od detalja koji je poznat. U januaru Džefi i njegove kolege su objavile prve rezultate eksperimenata, koji su pokazali da koncept funkcioniše.
Pored svega potrebno je imati na umu da projekat finansira i u razvoju pomaže Pentagon, koji će iskoristiti prvu priliku da dobije novo još ubitačnije oružje?!