Tim naučnika sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu dobio je grant od Društva za planetarne nauke u Americi za projekat razotkrivanja asteroida bliskih Zemlji.
Tajna asteroida
Te stenovite gromade koje se „šunjaju” oko nas veličine su od nekoliko metara do par desetina kilometara. Do danas je otkriveno oko 30 hiljada takvih objekata, a procene kažu da onih većih od 50 metara ima nekoliko stotina hiljada. Broj poznatih asteroida bliskih Zemlji, međutim, brzo raste u poslednje vreme, a očekuje se da novi automatizovani pregledi neba još više ubrzaju taj proces.
„Glavni problem je što za ogromnu većinu tih objekata znamo samo kako se kreću i možda imamo neku procenu njihove veličine. To, međutim, nije dovoljno ni iz naučnog aspekta, niti za pripremu misije za skretanje potencijalno opasnih objekata.
Potrebno je da znamo mnogo više o njima, pri čemu su informacije o njihovim fizičko-hemijskim osobinama od posebnog značaja. Ti podaci poznati su tek za veoma mali broj asteroida bliskih Zemlji, zbog čega je svaki novi podatak od velikog značaja”, objašnjava vođa tima projekta dr Bojan Novaković.
Inovacija u svetu astronomije u Srbiji
Tim sa Katedre za astronomiju smislio je drugačiji pristup koji ne zahteva posebnu infrastrukturu, instalaciju novih teleskopa na satelitima u orbiti i skupu opremu, što je inače trend u svetu kada je reč o dobijanju više informacija o fizičkim osobinama asteroida. Sadašnjim metodama za analizu asteroida naučnici mogu pouzdano odrediti neke od njihovih osobina samo iz takvih posmatranja.
„Upravo u tome je glavna inovativnost metode koju smo predložili – ona koristi posredne informacije koje se dobijaju zemaljskim teleskopima. Verovatno je zbog toga naš projekat izabran kao jedan od dva koja su dobila sredstva na ovom konkursu. Bilo je prijavljeno ukupno 39 projekata, od kojih većina od strane naučnika sa najprestižnijih naučnih institucija i univerziteta”, ističe dr Novaković.
Njihov projekat se zasniva na podacima prikupljenim zemaljskim teleskopima, tj. takozvanim astrometrijskim posmatranjima – koja su najdostupnija kada su asteroidi u pitanju. Ta posmatranja služe za određivanje položaja asteroida i omogućuju određivanje putanje asteroida.
Putanje asteroida zavise ne samo od gravitacionih već i od nekih negravitacionih efekata. Jedan od takvih mehanizama jeste efekat Jarkovskog, koji ima centralnu ulogu u metodi koju naš tim razvija. Uobičajen pristup jeste da se modeliraju fizičke osobine asteroida i na osnovu njih proceni efekat Jarkovskog. Inovativan pristup naših naučnika ide u obrnutom smeru – oni žele da za objekte za koje se efekat Jarkovskog može izmeriti, odrede neke njihove fizičke karakteristike.
Jednu posebno zanimljivu grupu asteroida predstavljaju oni sa gustinom od samo 500-600 kilograma po metru kubnom. Kako je ta gustina skoro dva puta manja od gustine vode, ovo zapravo nije gustina materijala od kojih se ti asteroidi sastoje, već je posledica činjenice da je unutrašnjost tih asteroida u brojnim šupljinama.
Taj prazan prostor unutar asteroida smanjuje prenos toplote, što opet utiče na efekat Jarkovskog, pa bi naša analiza mogla da otkrije još ovih neobičnih objekata i da doprinose njihovom boljem razumevanju. Razumevanje ovih šupljikavih asteroida je od posebnog značaja i u kontekstu njihovog potencijalnog skretanja sa puta prema našoj planeti, jer nije sasvim jasno kako bi takvi asteroidi reagovali na trenutno dostupne metode za njihovo skretanje sa kursa”, objašnjava dr Novaković.
Planira se da jedan od rezultata ovog projekta bude i softver koji bi drugi istraživački timovi mogli da koriste u slične svrhe. Naš tim očekuje višestruki značaj ove metode, kako za naučnike koji se bave proučavanjem Sunčevog sistema tako i za planiranje budućih misija do asteroida, kao i zaštitu naše planete od sudara sa nekim od pretećih objekata.
Sudari asteroida i Zemlje
Asteroidi bliski Zemlji kreću se u okolini naše planete i njihove putanje povremeno vode ka njoj, što ih čini potencijalno opasnim po nas. Istorija broji primere udara asteroida bliskih Zemlji. Objekat koji je udario pre oko 65 miliona godina i doveo do izumiranja dinosaurusa bio je upravo asteroid. Iz bliže prošlosti poznat je meteorit koji je u februaru 2013. godine eksplodirao iznad ruskog grada Čeljabinska. Udari manjih objekata (veličine nekoliko metara) koji se obično raspadnu prilikom prolaska kroz atmosferu dešavaju se skoro svakodnevno.
