Seriju od 17 koncentričnih prstenova prašine, koje je snimio svemirski teleskop “Džejms Veb”, iznedrio je binarni sistem Volf-Rajeova 140 zvezda udaljena hiljadama svetlosnih godina od Zemlje.
Astronomi su zabeležili jedinstveni prizor 17 koncentričnih prstenova prašine koji podsećaju na “kosmički otisak prsta” u najnovijim snimcima svemirskog teleskopa “Džejms Veb”.
Formacija je nastala interakcijom dve džinovske zvezde, poznate pod zajedničkim imenom Volf-Rajeov 140 spektroskopska dvojna zvezda, više od pet hiljada svetlosnih godina udaljenih od Zemlje. Prstenovi se stvaraju svakih osam godina kada zvezde prolaze jedna pored druge na svojoj eliptičnoj orbiti. Tokom njihovog približavanja, solarni vetrovi sa zvezda se sudaraju, uzrokujući da se gas koji struji sa zvezda sabije u prašinu.
“Tačno kao sat, VR140 izbacuje savršeno izvajani dimni prsten svakih osam godina, koji se zatim naduvava na zvezdanom vetru kao balon”, objašnjava profesor Peter Tathil sa Instituta za astronomiju Univerziteta u Sidneju, koautor studije.
“Osam godina kasnije, dok se binarni sistem vraća u svoju orbitu, pojavljuje se još jedan prsten, isti kao i prethodni, koji struji u svemir unutar mehurića prethodnog, poput skupa džinovskih ruskih babuški”.
Struktura sa 17 prstenova nastaje tokom približno 130 godina i obuhvata prostor veći od našeg sunčevog sistema.
Binarni VR140 se sastoji od ogromne Volf-Rajeove zvezde i još veće plave supergigantske zvezde. Volf-Rajeova zvezda se rađa sa najmanje 25 puta većom masom od našeg Sunca i zvezda je koja se bliži kraju svog zvezdanog životnog ciklusa.
Goreći jače nego u mladosti, Volf-Rajeova zvezda generiše snažne vetrove koji guraju ogromne količine gasa u svemir – veruje se da jedan u ovoj binarnoj jednačini izgubi najmanje polovinu svoje prvobitne mase tokom ovog procesa.
Kako se ugljenik i teški elementi izbacuju u svemir, oni se sabijaju na granici gde se susreću vetrovi sa obe zvezde.
“Vetar sa druge zvezde prenosi gas u trake i imate dovoljno materijala koji je blizu jedan drugom i kondenzuje se u prašinu”, navodi dr Olivija Džons, saradnik u Tehnološkom centru za astronomiju Ujedinjenog Kraljevstva i koautor studije.
“Ne samo da je ovo spektakularna slika, već ovaj retki fenomen otkriva nove dokaze o kosmičkoj prašini i kako ona može da preživi u surovom kosmičkom okruženju”.
Džonsova je dodala da bi ova najnovija zapažanja mogla da pruže novi uvid u to kako je prva generacija zvezda zasula svoje okruženje prašinom i gasom koji su doveli do sledećih generacija zvezda u ranom univerzumu.
