Naučnici koji se bave zaštitom naše planete da se na nju ne sruči razorni asteroid, izveli su ključni test odbrambene strategije preusmeravanja. Naredne godine, Nasa će lansirati letelicu koja će „kamikaze“ manevrom pokušati i da u praksi promeni putanju asteroida.
Udar asteroida u Zemlju mogao bi da ostavi kataklizmične posledice po život na našoj planeti, što su dinosaurusi u prošlosti iskusili. Da ne bismo prošli kao džinovski gušteri, agencija za istraživanje svemira širom sveta rade na rešenjima koja bi mogla da nas spasu.
Ako se asteroid koji ima potencijal da izazove velika razaranja, ustremi ka Zemlji, najbolji način da zaštitimo našu planetu od ovog napada je da im preusmerimo putanju.
Međutim, s obzirom na to da je ovo izuzetno teško testirati na pravim asteroidima, sprovođenje eksperimenata je od suštinske važnosti za razumevanje koliko bi ovi pokušaji bili efikasni i šta bi se desilo sa odbijenim asteroidom.
Istraživači planetarne odbrane iz Nacionalne laboratorije „Lorens Livermor“ napominju da je mala verovatnoća da će uopšte doći do takvog „napada“ asteroida u narednim decenijama, ali da bi to izazvalo nesagledive posledice ukoliko bi se ipak dogodilo.
„Nedostatak vremena će nam biti glavni neprijatelj ukoliko jednog dana uočimo da je nešto krenula ka nama. Možda nećemo imati dovoljno vremena da ga na vreme odvratimo, i zato moramo biti sigurni kako možemo da sprečimo katastrofu. To je osnovna tema ovog rada“, objašnjava rukovodilac projekta, Tane Remington.
Naučnici su obavili niz simulacija kako bi utvrdili koji su parametri najvažniji za tačno planiranje scenarija sudara sa krtim kamenom asteroida.
Utvrdili su da način na koji asteroid udara u neki objekat i snaga tog objekta imaju značajan uticaj na veličinu kratera koji će nastati, kao i impuls koji će se preneti na njega.
Ovo otkriće će im pomoći da prilagode svoju misiju “Double Asteroid Redirection Test” (DART) predviđenu za 2021. godinu. U ovoj operaciji biće gađan manji od dva asteroida u binarnom asteroidom sistemu Didimos koji kruži oko Zemlje, kako bi utvrdili da li će promeniti svoju orbitu.
Novo istraživanje je utvrdilo da će misija DART imati mnogo manji uticaj na ciljani asteroid nego što je ranije izračunato. Koautor rada, Majk Oven napominje da bi to moglo imati značajne posledice.
„Da postoji asteroid vezan za Zemlju, potcenjivanje prenosa impulsa može odlučiti da li će misija odbijanja udara biti uspešna ili ne. Najvažnije je da dobijemo pravi odgovor. Imati empirijske podatke za poređenje, to vam je kao da imate rešenje na kraju knjige“, objašnjava Oven.
DART – strelica koja treba da skrene asteroid
Nasina misija DART (Double Asteroid Redirection Test), koja bi mogla da se prevede kao „strelica“, u planu je da se lansira 22. jula naredne godine. Njen cilj je da se prouči korišćenje kinetičkog udara u skretanju asteroida sa njegove putanje.
Konkretno, DART će se zaputiti prema već pomenutom binarnom asteroidnom sistemu Didimos, koji ne predstavlja pretnju po Zemlju, ali pruža dobru metu za testiranje.
Veći asteroid u sistemu Didimos A prečnika je oko 780 metara, dok prečnik manjeg Didimos B iznosi oko 160 metara i on će biti meta DART-a.
Da bi do njega stigao biće mu potrebno oko dva meseca da pređe razdaljinu od 11 miliona kilometara. Kako bi prešao toliku razdaljinu tako brzo koristiće moćni jonski motor –Evolutionary Xenon Thruster-Commercial (NEXT-C).
Jonski pogon ne funkcioniše po principu sagorevanja kao tipični raketni motor. Gorivo koje koristi je gas ksenon.
U duplom rešetkastom sistemu, mlaz gasa prolazi električno polje, a joni u njemu se drastično ubrzavaju, čime se postiže izuzetno veliki impuls sile.
Kada DART stigne do binarnog asteroidnog sistema imaće i pratnju. Italijanska agencija za istraživanje svemira šalje letelicu LICIA, koja će se od DART-a odvojiti pre sudara kako bi napravila fotografije kolizije i poslala ih nazad na Zemlju.
Sudar sa Didimosom B očekuje se da će promeniti njegovu orbitalnu brzinu za oko pola milimetra po sekundi. Iako ne deluje mnogo, promena će dovoljno uticaju na njegov rotacioni period da bi bila detektovana teleskopima sa Zemlje. Osim toga, sudar bi trebalo da napravi krater prečnika 20 metara na površini asteroida.
Uprkos tome što će DART biti uništen, Evropska agencija za istraživanje svemira planira da 2024. godine pošalje misiju „Hera“, koja će detaljno i izbliza ispitati Didimos B i posledice sudara sa. Na sebi će nositi pregršt instrumenata koji će nam omogućiti da saznamo više i o prirodi binarnih asteroidnim sistema i njihovoj unutrašnjosti.
