Pogledamo li liniju između Severne Amerike i Azije (koja prelazi preko Tihog okeana) na 2D karti, može nam se učiniti da je ta linija najbrža moguća.
Prvi razlog je naočigled logičan – Tihi okean je najveći okean na svetu i ako dođe do nekog problema s avionom, pilotu će biti izuzetno teško da pronađe sigurno mesto za sletanje. Ruku na srce, ni Aljaska ne obiluje internacionalnim aerodromima, ali sletanje na Aljasku čini se kao odlična opcija u poređenju sa sletanjem u okean.
Piloti uglavnom preferiraju rute na kojima se nalazi što veći broj aerodroma. Broj avionskih nesreća zanemariv je u poređenju s brojem aviona koji svakodnevno uzleću i sleću sa svih svetskih aerodroma, ali je teško zamisliti išta strašnije od kvara na motoru 10 hiljada metara iznad Pacifika. Nekako smo sigurni da bi ta priča teško imala srećan kraj, prenosi Punkufer.
Iako se često ističe kako je sigurnost apsolutni prioritet tokom letenja avionom, ne treba zaboraviti ni da je avioprevoz izuzetno unosan biznis, a cilj svake kompanije je da putnike preveze što kraćom rutom, za što manje vremena i pritom uštede maksimalno novca. To je razlog zbog kojeg su odabrane rute uvek one najkraće moguće, izuzmemo li izbegavanje određenih elementarnih nepogoda.
Ako pogledamo liniju između Severnu Amerike i Azije (koja prelazi preko Tihog okeana) na 2D karti, može nam se učiniti da je ta linija najbrža moguća. Međutim, u obzir treba uzeti zakrivljenost Zemlje. Pogledamo li istu udaljenosti na globusu, koji vernije prikazuje stvarne udaljenosti između tačaka na Zemlji, primetićete da je ta udaljenost znatno veća. Pretpostavljamo kako se s time teško mogu složiti „ravnozemljaši“…
Tokom letenja iznad velikih vodenih površina velika je verovatnoća prolaska kroz neku vremensku nepogodu. Avioni će relativno jednostavno savladati tropske oluje i neke vrste uragana, ali posebno su opasna nevremena s munjama. Avionima se preporučuje da ih svakako zaobilaze umesto da prolaze kroz njih ili iznad njih. U današnje vreme prava je retkost da se avioni sruše zbog nevremena, ali jake turbulencije mogu izazvati paniku i nemir kod putnika.
Prilikom odabira rute letenja takođe je važno uzeti u obzir i vazdušne struje. One nastaju u troposferi, najnižem sloju Zemljinog atmosferskog omotača. U tom sloju nastaje i većina vremenskih (ne)prilika. Troposfera se graniči sa stratosferom. Nadmorska visina te granice nije konstantna, nego se nalazi na nadmorskoj visini od 6 do 19 kilometara.
Upravo zbog tih oscilacija u visini i velikih razlika u temperaturi i pritisku stvaraju se jake vazdušne struje, koje mogu da dosegnu brzinu čak do 320 km/h. Letenje u smeru vazdušne struje može znatno skratiti let, a letenje u smeru suprotnom od struje može ga znatno usporiti.
Naravno, ako želite da stignete iz Amerike do Australije – tada sve opklade padaju u vodu. Drugog puta osim onog preko Pacifika nema, pa ćete svakako morati da preletite okean…A onda
