– Pretpostavlja se da mač potiče iz 13. ili 14. veka ali s obzirom da mi nemamo ronioce koji se bave arheologijom obratili smo se Muzeju Republike Srpske i Zavodu za kulturno istorijsko nasleđe RS”, rekao je Boris Trninić iz ovog ronilačkog kluba.
Pronađeni mač pripada dobu viteštva, ustanovljeno je na osnovu fotografija, prenosi N1 BiH.
Tačni podaci će se utvrditi nakon restauracije, a za konzervaciju će biti angažovani stručnjaci iz Srbije. Na prvi pogled to je mač u kamenu, na drugi ipak u sedri odnosno sedimentnoj steni.
Vrbaski mač u kamenu, biće izvučen krajem avgusta zavisno od vremenskih prilika. Ronioci kluba “Buk” će izvući ovo arheološko otkriće na površinu.
MAMAC ZA LOVCE NA BLAGO
Čim se pojavila informacija o maču u kamenu, Banjalučani su već počeli da šire priču kako i oni sada imaju legendu o kralju Arturu i Ekskaliburu. Lokacija gde je pronađen mač, zasad se čuva u tajnosti, kako nekome ne bi palo na pamet da pokuša da ga se domogne. Iz muzeja i Turističke organizacije grada već najavljuju da bi ovo otkriće moglo biti sjajan mamac za turiste.
– Ubuduće i turistički vodiči kroz naš grad moći će da pričaju turistima o maču u Vrbasu i tako dodatno obogate priče o Banjaluci – kaže Šurlan.
Inače, kustos arheolog Ivana Pandžić, koja će biti deo “viteškog” odreda za spasavanje mača iz vodenih dubina, objašnjava da pronalazak jednoiporučnog, ili bastardnog mača, predstavlja značajno arheološko otkriće jer je na teritoriji Banjaluke, u proteklih skoro 90 godina, koliko postoji ta institucija, pronađen samo jedan srednjovekovni mač, i to dosta oštećen, a koji se danas čuva u Zbirci srednjovekovnog oružja i oklopa.
Vađenje mača iz rečnog korita, njegovo čišćenje i konzervacija mogli bi poslužiti i kao odličan povod za snimanje dokumentarnog filma, kojim bi se popularisali arheologija i podvodna arheologija, kao i značaj očuvanja kulturnog nasleđa – dodala je Ivana Pandžić.
Kako bi ceo poduhvat bio izveden na pažljiv i profesionalan način, ronioci RK “Buk” pohađaju kurs priobalne i podvodne arheologije da bi stekli potrebne veštine i iskustvo, a koje će moći da primene i u budućim projektima i podvodnom terenskom radu, te budu podrška za sve naredne ekspedicije.
U timu učestvuje i istoričar Janko Vračar i biolog-ronilac Ana Ćurić, iz Zavoda za zaštitu i kulturno-istorijsko nasleđa Republike Srpske. Na prvi pogled to je mač u kamenu, na drugi, pak, u sedimentnoj steni (sedri).
– Sam mač je verovatno u nekom periodu dospeo u reku i našao se između dva kamena, u ovom slučaju i sedimentacijom i nanosima, s vremenom su se njegovi delovi ukovali u tu sedru – pretpostavlja Ana Ćurić.
ČIŠĆENjE PA KONZERVACIJA
Mač će se posle temeljnog čišćenja i konzervacije čuvati u fundusu Muzeja Srpske, gde bi bio dostupan posetiocima i istraživačima koji su zainteresovani za srednjovekovnu prošlost grada i njegove okoline. Tačni podaci će se utvrditi nakon restauracije, a za konzervaciju će biti angažovani stručnjaci iz Srbije.
