Ono što okoreli skeptici proglašavaju nemogućim i na šta sama pomisao izaziva podsmeh, uspelo je, izgleda, 1996. godine jednom Norvežaninu čija primarna preokupacija nisu nauka i tehničke discipline već svet umetnosti i lepote.
Radi se o rođenom geniju koji bi se slobodno mogao porediti s univerzalnim genijem kao što je naprimer Leonardo da Vinči.
Yin-yang
Reidar Finsrud je slikar i kipar iz malog ribarskog mesta blizu Osla. Prema onome što je postigao može se reći i da je matematičar i vizionar. Kad je počeo da razmišlja o mašini s neprekidnim gibanjem pošao je od razmatranja točka s opterećenjem na jednom kraju.
Ali, shvatio je da ključna stvar mora da bude u nečem drugom. Tako je s razmatranja točka prešao na razmatranje klatna s toćkom. Sada se ključnim pokazao jedan krug na točku koji je povezao sa starokineskim simbolom yin-yanga, “yin-yang sistem”.
Ta ideja i rešenje toliko su ga zaokupili pa je odlučio da napravi mašinu, i za što mu je trebalo punih 12 godina. Prema njemu, “yin-yang je matematički simbol za silu, slobodnu silu”.
Reidar veruje da bi princip njegovog izuma mogao da posluži kao osnova za izgradnju društva jednakosti u kojem bi svima bila dostupna besplatna, slobodna energija. Bojeći se da bi moglo biti onih koji bi nastojali da spreče takvu mogućnost, smestio je svoju mašinu u trezor u podrumu svoje galerije.
Mašina koja je ostvarila nemoguće
To središnje klatno okruženo je snažnim magnetima koji ga prisiljavaju da savija glavnu oprugu tako da kružna šina po kojoj se kugla giba oscilira na način da je šina čitavo vreme nagnuta upravo u smeru ispred trenutnog položaja kugle.
Šipke (tri takve su simetrično raspoređene) u središtu šine (u procepu) služe da trim manjim klatnima daju posebni, dodatni poticaj svaki put kad kugla pređe preko njih. To osigurava da ne izgubi ništa od njihovog impulsa. Vreme prolaska punog kruga kugle je 4.2 sekunde.
Mašina i njen hod praćen je u više navrata i nisu ustanovljena nikakva usporavanja. Ko god je učestvovao u takvom praćenju stekao je utisak da nema razloga zašto se kruženje ne bi nastavilo u beskonačnost.
Reidar je postigao ono za što je konvencionalna, njutnovska nauka tokom više od 300 godina tvrdila da je nemoguće; piše Nexus Svjetlost.
