Svakodnevno čitamo o njihovim zahtevima, ali retki znaju šta oni zaista traže i šta žele da postignu. Ovo je prilika da konačno saznamo pravu istinu iz prve ruke.
Ko su Žuti prsluci i odakle su se pojavili smo već pisali u članku Ko su Žuti prsluci. Šta žele Žuti prsluci, drugo je pitanje. Odgovor je vrlo jasan i precizan, a to je glavni razlog zbog kog mejnstrim mediji i politička vlast žele da ga prikriju i diskredituju. Žuti prsluci žele RIC (Référendum d’initiative citoyenne) ili u prevodu nacionalni referendum kog traži i pokreće narod.
O kakvom se referendumu radi i šta se želi postići?
Radi se o najvišem demokratskom alatu koji se može primeniti u svakoj zemlji bivše Jugoslavije. Referendum omogućava svima nama da odlučujemo kolektivno, donosimo konkretne odluke koje imaju snagu zakona, a koje vlast mora poštovati i bezuslovno prihvatati.
Ovaj način odlučivanje je istinska demokratija gde je vlast u rukama naroda koji odlučuje o svemu. Mala frakcija naroda svojim potpisima lako inicira referendum, nakon čega se otvara javna debata gde sve strane javno i ravnopravno iznose svoje argumente o pitanju ili pitanjima koja će biti predmet referendumskog odlučivanja.
Odgovorom DA ili NE, narod putem referenduma donosi konačnu odluku. Koristeći internet, organizacija i rezultati nacionalnog referenduma su vrlo jednostavni.
Nema zabranjenih pitanja kod odlučivanja naroda
Referendum se može organizovati za sva pitanja, bez ikakvog limita. Ako je narod suveren, onda zaista suveren treba i da bude. Narod treba i može odlučiti hoće li i dalje biti u dužničkom ropstvu. Je li dužničko ropstvo u skladu s međunarodnim pravom? Referendumom donosimo svoju konačnu odluku za pitanja o imigraciji, uvođenju evra, članstvu u Evropskoj uniji, socijalnoj politici ili pak odlasku vojnika na strane granice. Raspravljamo i odlučujemo o svemu – svi zajedno.
Konačno treba završiti s politikom sprečavanja i gaženje referenduma. Završiti s političarima koji ne drže obećanja, pregovaraju i dogovaraju iza zavese ono što nije u interesu države i naroda. Na ovaj način, naši političari više neće biti samo naši političari, nego ono što su odavno trebalo da budu – naši predstavnici tj. zaposleni. Mi ih plaćamo za ono šta želimo i šta moraju da rade.
Žuti prsluci traže četiri vrste referenduma:
- Ukidajući – putem kog se može ukinuti loš porez ili drugi fiskalni namet koji nije u nacionalnom interesu
- Legislativni – za predlaganje novog zakona
- Ustavni – za modifikovanje Ustava i
- Smenjujući – za uklanjanje izabranog političara koji loše radi svoj posao ili je dao lažna obećanja – pre novih izbora
Elita i politička vlast često govore da narod nije uvek u pravu. Istina, narod nije uvek u pravu, ali oni koji ga vode i koji odlučuju u njegovo ime, nisu još manje. Pogledajte u kakvoj smo situaciji. Pogledajte ratove širom sveta i dug koji uništava sve zemlje. Upravo su nas oni stavili u ovu tešku situaciju. Stavili su nam omču oko vrata govoreći da bismo napravili gore nego oni.
Svi moramo imati poverenja u kolektivnu inteligenciju. Sigurno nismo gluplji nego oni i verovatno smo manje korumpirani. Naša brojnost su naša snaga i naša legitimnost. Naš izbor i naše odluke moraju biti prihvaćene, a ne odluke hiper bogatih pojedinaca unutar i izvan državnih granica.
Oni koji su protiv referenduma, moraju prihvatiti da su protiv demokratije kada ne ide u njihovom smeru. Republika je s njima lažna demokratija. Takvi se boje naroda i njegovih odluka, jer su ga prepustili onima koji vladaju iza kulisa uz pomoć novca.
Zbog toga je RIC ili nacionalni referendum ultimativno oružje za popravljanje stanja u bilo kojoj državi, a ne samo Francuskoj. Pošteni moraju zaboraviti sve ideološke podele i ići prema jednom cilju, a to je kolektivno odlučivanje o svojoj sudbini.
Ovo je glavni zahtev većine Žutih prsluka. Svi ostali zahtevi o kojima smo čitali ili pisali su lukavo podmetnuto kukavičje jaje s ciljem razjedinjavanja Žutih prsluka, koji su se okupili oko samo jednog cilja: opšteg dobra na temelju reda, rada i mira svakog pojedinca.
Za kraj ostavljamo važnu poruku: “Levičari, znajte da bez jake države nema socijalne pravde, a vi desničari budite sigurni da bez socijalne pravde neće nikada biti jake države”.
