Jurij Gagarin je stekao status legende kada je postao prvi čovek koji je poleteo u svemir 12. aprila 1961. godine. Poleteo je sa Zemlje kao običan pilot, a vratio se kao živa legenda. U Sovjetskom Savezu su ga poštovali kao rok zvezdu.
Nakon slavnog leta kroz svemir, sovjetske vlasti su odmah poslale Gagarina na “proputovanje” u 30 zemalja sveta. Čak je i ručao s kraljicom Engleske Elizabetom II, fotografisavši se sa njom za uspomenu. Predsednik Egipta je dao Gagarinu zlatne ključeve vrata Kaira i Aleksandrije, a u Havani ga je Fidel Kastro jednostavno zagrlio.
Teško da je tada neko mogao pretpostaviti da će tako mlad i lep muškarac, sa ugodnim osmehom kojim je osvojio celi svet, izgubiti život kroz sedam godina.
Spremao se za buduće letove
Posle tri godine gostovanja po svetu Gagarin se vratio svom poslu. Radi usavršavanja pilotske veštine pridružio se programu letne obuke Inženjerijske akademije ratnog vazduhoplovstva “Žukovski”. Hteo je da ponovo leti u svemir.
– Mi ne možemo od Gagarina napraviti muzejski eksponat. To bi ga uništilo”, pisao je njegov pretpostavljeni i prijatelj Nikolaj Kamanjin, rukovodilac pripreme kosmonauta po Sovjetskom svemirskom programu. Kamanjinove reči su nagovestile nameru Moskve da pošalje Gagarina u još jednu svemirsku misiju, ali taj plan je zauvek ostao neostvaren.
Katastrofa, leteo je sa svojim učiteljem na lovcu MiG-15UTI
Tog 27. marta 1968. godine vreme je bilo zaista oblačno i tmurno. Gagarin je vežbao let na lovcu MiG-15UTI zajedno sa svojim učiteljem Vladimirom Serjoginom, iskusnim pilotom koji je u Drugom svetskom ratu nagrađen medaljom Heroja Sovjetskog Saveza. Pukovnik Serjogin je proveravao tehniku Gagarinovog leta pre nego što ga je pustio da leti u novom avionu MiG-17.
U 10:19 su Gagarin i Serjogin poleteli s vojnog aerodroma Čkalovski u Podmoskovlju. Planirali su da lete najmanje pola sata, ali Gagarin je već u 10:32 saopštio kontroli leta na zemlji da se vraćaju u bazu. Ubrzo nakon toga je veza sa avionom potpuno nestala.
Kada je avion nestao s radara, vlasti su poslale u poteru grupu aviona i helikoptera. Četiri sata kasnije pronađeni su fragmenti Gagarinovog aviona nedaleko od grada Kiržača (Vladimirska oblast, 133 km istočno od Moskve). Avion je potpuno uništen, kao i tela dvojice pilota. Čak nije bilo lako identifikovati Gagarinovo i Serjoginovo telo.
“Bilo je nemoguće zamisliti da je Gagarin mrtav. On je bio oličenje života, oličenje slobodnog sanjarenja o nebu, o letovima, o svemiru”, rekao je Kamanjin. Gagarinovo telo, međutim, nije pronađeno, tako da je povodom njegove smrti pokrenuta istraga.
Zvanična verzija: Smrtonosni vazdušni balon
Rezultati istrage su zvanično objavljeni tek 2011. Godine, povodom 50. godišnjice Gagarinovog leta u svemir.
– Najverovatnije je uzrok katastrofe bio oštar manevar s ciljem da se izbegne sudar sa vazdušnim balonom za proučavanje atmosfere. Tako je avion ušao u kritični režim leta, a zatim u spiralu – rekao je Aleksandar Stepanov, predstavnik Predsedničkog arhiva.
Prema ovoj veziji, Gagarinova smrt je nesrećan slučaj. Veliki balon se iznenada pojavio na Gagarinovoj putanji, a piloti su u očajničkom pokušaju da ga izbegnu slučajno izazvali nekontrolisano poniranje aviona (avion je imao dodatno opterećenje u vidu dva rezervoara s gorivom zbog čega je leteo sporije), a ometajući faktor bili su i gusti oblaci.
Zvanična verzija mnogima nije bila po volji tako da su se pojavile i razne druge teorije.
Četiri alternativne teorije
1) Serjogin je iznenada izgubio svest
“Verujem u verziju koja pretpostavlja da je Serjogin imao srčani udar. Možda je jednostavno pao na jednu upravljačku polugu što je izazvalo fatalne posledice”, kaže sovjetski kosmonaut Vitalij Žolobov.
2) Pilote je ubila dehermetizacija
Pilot Igor Kuznjecov je učestvovao u istrazi Gagarinove smrti. On smatra da su piloti izgubili život usled neočekivane dehermetizacije kabine. Pojedinci smatraju da su piloti počeli da gube pritisak i visinu na 4000 metara, pre nego što su izgubili kontakt s bazom i kontrolu nad avionom.
3) Pokvario se motor
Jedna verzija govori o tome da su piloti izgubili kontrolu nad avionom MiG-15.
U svojim memoarima inženjer Valentin Kozirev piše kako mu je jedan forenzičar ispričao da se motor na avionu pokvario i izazvao poniranje, a piloti su pokušavali da ga vrate u normalan položaj, ali uzalud.
4) Tragediju je izazvao drugi avion
Ovu verziju potvrđuje Aleksej Leonov, Gagarinov kolega, prvi kosmonaut koji je izašao u otvoreni svemir (1965). On je 2013. godine izjavio da su zbog nepažljivog manevra drugog aviona slučajno poginuli Gagarin i Serjogin. Naime, drugi avion je proleteo iznad njih brže od zvuka i primorao MiG-15 da uđe u poniranje.
Nijedna od ovih teorija nije dokazana. Očigledno je da su Gagarin i Serjogin poginuli u tragičnim okolnostima vezanim za tehničke poteškoće, loše vremenske uslove i, možda, ljudski faktor.
hr.brtth.com