Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazuju da svega 8,5 odsto odraslog stanovništva ima sve zube i da krezubost nije povezana sa životnom dobi, te da čak i mladi zbog loše oralne higijene i neodlaska kod zubara mogu ostati bez svojih zuba.
Stomatolog Jovan Cabunac kaže da taj problem nije od juče i da je kod ljudi u Srbiji nedovoljno razvijena svest o važnosti zuba. Tome je doprinelo, smatra, i što su stomatološke usluge bile dostupne i besplatne, odnosno kod stomatologa se išlo uz overenu zdravstvenu knjižicu.
– Dok su stomatološke intervencije bile potpuno besplatne, ljudi su smatrali da je lako zameniti zube, to se rešava“, kaže Cabunac. On podseća da loši zubi nisu samo estetski problem, već da infekcija iz usta ulazi u cirkulaciju i širi se po celom organizmu – srcu, bubrezima, očima i stvara druge probleme. „Loše navike utiču na stvaranje raznih oralnih problema – prekomerno unošenje šećera, konzumiranje alkohola, cigarete.
Sve to utiče i stvara probleme na zubima“, naglasio je on i dodao da je karcinom usne duplje u azijskim zemljama treći po zastupljenosti svih karcinoma.
Devojčice peru zube češće od dečaka Istraživanje „Batuta“ među školskom decom je pokazalo da naviku svakodnevnog pranja zuba češće od jednom dnevno ima oko dve trećine đaka, značajno više devojčica nego dečaka.
Dečaci sedmog razreda osnovne škole najređe peru zube svakodnevno (55,8 odsto), a najčešće učenice prvog razreda srednje škole (85,2 odsto). Naš sagovornik ističe da je neophodna bolja preventiva kako bi se sprečili ozbiljniji problemi. Sa edukacijom dece treba početi od malih nogu. „
Odlasci stomatologu na početku, kada su deca mala, treba da budu kroz igru, kroz neinvazivne intervencije, da bi oni kasnije stekli poverenje i dolazili sa lakoćom. Ne treba ih plašiti stomatolozima“, istakao je on. Strah od stomatologa danas je neopravdan, jer je anestezija pomogla da popravka zuba ne mora da bol.
Savremena medicina je otišla daleko, te ni bol od igle više nije opravdanje da se izbegava poseta stomatologu. Sada postoje anestezije bez igle, gde se pod pritiskom anestetik raspršuje, ubacuje u sluzokožu i kao takav deluje
