NASA je potom odredila datume – 2024. za Mesec i 2033. za Mars, ali stručnjaci smatraju da je ispunjenje roka za Mars gotovo nemoguće.
– Mesec je temelj misije na Mars. Mesec je naš put da dođemo do Marsa najbrže i najsigurnije što možemo – rekao je nedavno direktor NASA Džim Bridenstine.
Prema rečima Roberta Hauarda, upravnika laboratorije u Džonson svemirskom centru u Hjustonu koji razvija opcije za buduća svemirska prebivališta, prepreke nisu toliko tehničke i naučne koliko budžetske i političke prirode.
– Mnogi od nas bi želeli onaj ‘Apollo trenutak’, kad predsednik ustane, kao Kenedi nekada, kaže da moramo ‘gore’ i okupi celu naciju iza toga – kaže Hauard. Ali, Tramp nije Kenedi, čega je i Hauard svestan.
– Mislim da se to neće dogoditi. Postojećim pristupom, bićemo srećni ako do Marsa dospemo 2037. godine- rekao je.
Ako želimo biti pesimisti i usput predvidimo i političke probleme, nastavio je, “moglo bi to biti i 2060-te”.
Za odlazak na Mars potrebno je mnogo pripremnih radova. Od dizajniranja, proizvodnje i testiranja raketa i svemirskih brodova do saznanja kako je tamo najbolje uzgojiti salatu.
Samo putovanje trajalo bi šest meseci. Poređenja radi, do Meseca se putuje tri dana.
Cela bi misija mogla da traje i dve godine, pošto su Mars i Zemlja najbliži jedno drugome svakih 26 meseci, a to je vremenski okvir koji se mora iskoristiti.
Među ključnim zadacima je i pronaći način na koji astronaute zaštititi od dugog izlaganja solarnoj i kosmičkoj radijaciji, kaže naučnica NASA Džulija Robinson.
NASA trenutno razvija novi svemirski kombinezon, prvi nakon 40 godina, ali on neće biti spreman za testiranje na Međunarodnoj svemirskoj stanici još nekoliko godina.
Drugi veliki problem je uzgoj biljaka za ishranu. Treći su hitni medicinski problemi jer će se astronauti u slučaju nezgode morati lečiti sami.
Na Marsu će prašina biti mnogo veći problem nego na Mesecu. Astronauti su se iz misija Apolo vraćali s velikom količinom lunarne prašine u svojim modulima. Zadržavanje prašine izvan prebivališta na Marsu biće ključno za uspeh naseljavanja.
Tehnike za eksploataciju resursa na Marsu za dobijanje vode, kiseonika i goriva nužnog da ljudi tamo žive, još ne postoje, a ionako se moraju prvo ispitati na Mesecu.
Potrebno je razviti i veštačku inteligenciju koja će pomagati i voditi astronaute.
I konačno, najosnovnije pitanje: Kako će se grupa ljudi nositi s psihološkim stresom potpune dvogodišnje izolacije?
Naučnica koju je NASA zadužila za proučavanje verovatnoće sletanja na Mars do 2033. zaključila je da je to do tada “neizvodljivo”.
“Nije to samo pitanje budžeta”, kazala je Bavija Lal iz američkog naučno-tehnološkog instituta.
“To je opseg cele operacije, odnosno koliko stvari NASA može razvijati istovremeno”, rekla je.
