Naime, naučnici kažu da će vas, to što ste spremni da priznate da nešto ne znate, izdvojiti od većine.
Pametni ljudi su znatiželjni i duhoviti, lako se prilagođavaju novonastalim situacijama i spremni su da prihvate da ne znaju baš sve.
Još davno je poznati mislilac i filozof Sokrat rekao da jedino što zna je da ništa ne zna, a ljudi koji upravo to mogu otvoreno i bez straha da priznaju – pametniji su od većine.
Pametni ljudi će se radovati ako se pojavi tema za koju nikada ranije nisu čuli i bez ikakvog srama će reći da im nije poznata a potom će se maksimalno koncentrisati i slušati sve u vezi sa tom temom i pokušaće da nauče nešto novo.
Međutim, ovo je redak scenario i češće će se mnogi praviti da znaju sve o toj temi ali će se i od nje polako udaljavati kako bi zamaskirali svoju malu belu laž.
Ovaj fenomen ima i svoju studiju po imenu “Nekvalifikovani i nesvesni toga: Kako poteškoće u prepoznavanju sopstvene nesposobnosti vode do samoprocene performansi“ koji istražuju Džastin Kruger i Dejvid Dauning u američkom časopisu Journal of Personality and Social Psychology.
Dvojica psihologa su obavili društveni eksperiment u kojem su posmatrali ponašanje srednjoškolaca pošto su uradili maturski test.
U eksperimentu je zabeleženo da učenici koji su tvrdili da su odlično uradili test su imali najlošiji rezultat u generaciji, dok oni koji su podcenjivali svoj rad su bili među najboljima u generaciji.
Glavna tvrdnja koju su postavili Kruger i Dauning jeste da ljudi koji precenjuju svoje mogućnosti nemaju sposobnost da shvate da nisu u pravu i da zbog svojih pogrešnih tvrdnji donose pogrešne doluke, pa i završe ne dnu rang liste.