“Mislim da se ukusi, mirisi, boje i tako dalje nalaze u svesti. Dakle, ako bi živo biće bilo uklonjeno, sve ove osobine bi bile uništene. Naučnici nam govore da u stvarnom vremenu stvaramo sve oblike, objekte, boje i pokrete koje vidimo.”rekao je Galileo.
Svet oko nas je iluzija. Realnost u kojoj živimo je imaginarna, a stvarnost koju vidimo ne postoji.
To naivno verovanje ‘postoji ono što vidim’ pregazila su nova istraživanja stručnjaka i naučnika. Donald Hofman, stručnjak sa Univerziteta u Kaliforniji, opisao je to na primeru paradajza.
Ako gledamo otvorenih očiju možemo da poverujemo da se ispred nas nalazi paradajz udaljen metar od nas, ali kada zatvorimo oči iskustvo nam se promeni u crno polje. Stručnjaci danas potvrđuju ove teorije jer se u našem mozgu nalazi centar vizije kojim vidimo sve oko sebe.
Postojimo li mi onda uopšte?
Hofman je istakao da sve što vidimo oko nas jeste fasada ispod koje se nalazi ‘dobro skrivena matrica’. Ta fasada nam omogućava da se krećemo kroz složenu matricu. Svet u kojem živimo je previše težak za razumevanje, a mi smo prevareni od strane masovnog sistema kom pripadamo i od kojeg prihvatamo sva nametnuta znanja.
Vladajući nam ispiru mozak da bi verovali u hrpu besmislica, a oni imali moć nad nama.
Naučnici su istakli da je naša percepcija sveta, nastala evolucijom osobina koje su omogućile precima da u svakom trenutku donesu brze odluke s jako malo informacija.
Hofman to negira smatrajući da mi ne bismo mogli da opišemo neki predmet da je naš pogled bio ograničen samo na radnu površinu.
Fizičar Četan Prakaš /Chetan Prakash/ predstavio je svoju teoriju prema evoluciji prirodnom selekcijom kojom ističe da stvarnost koju vidi neki organizam nije tačnija od percepcije prilagođenog organizma kojeg stvarnost ne vidi.
Šta nas to zapravo čini ljudima i šta svet oko nas čini vrednim. Živimo u svetu kog samo posmatramo, a on ne postoji. Sve što vidimo sami oblikujemo. Granica između spoljnog sveta i subjektivne percepcije je zamagljena. Istina je mnogo veća.
