Naučnici su se dokopali zapisa najgoreg dana na Zemlji; svakako najgoreg u poslednjih 66 miliona godina. On se nalazi u obliku komada stene od 130 metara izvađenog ispod Meksičkog zaliva.
To su sedimenti koji su se složili od prvih sekundi do prvih sati nakon što je ogroman asteroid udario u našu planetu.
Znate o kom događaju govorimo – onom za koji naučnici danas veruju da je zaslužan za izumiranje dinosaurusa i uspon sisara.
Svedočanstvo u visokoj rezoluciji ove katastrofe otkrio je britansko-američki tim, koji je proveo nekoliko nedelja 2016. godine bušeći ono što je ostalo od kratera nastalog u udaru.
Danas se ova 200 kilometara široka struktura nalazi ispod meksičkog poluostrva Jukatan, sa najbolje očuvanim centralnim delovima koji se nalaze uz obalu luke Čiksulub.
/VIDEO/ PAKLENA LEPOTA JUKATANA: Na ovom mestu je pre 66 miliona godina džinovski asteroid PROMENIO ISTORIJU SVETA!
Tim je izvukao veliko dugačko jezgro stene, ali konkretno parče od 130 metara dokumentuje prvi dan onoga što geolozi nazivaju Kenozoikom ili kako neki drugi vole da kažu: Doba sisara.
Krater Čiksulub, mesto udara koji je izmenio Zemlju
- Dvanaest kilometara široko telo iskopalo je rupu u Zemljinoj kori široku 100 kilometara i duboku 30 kilometara
- To se potom urušilo, ostavivši za sobom krater širok 200 kilometara a dubok nekoliko kilometara
- Središte kratera odskočilo je i ponovo se urušilo, stvorivši unutrašnji prsten
- Danas je veći deo kratera zakopan na dnu mora uz obalu, ispod 600 metara sedimenata
- Na kopnu je prekriven krečnjakom, ali je njegov obod istačkan nizom vrtača.
Segment je košmarna zbrka izlomljenog materijala, ali njegov sadržaj je složen tako da naučnici kažu da na osnovu njega mogu da razluče jasan narativ.
Dnom dubine dvadesetak metara dominira stakleni otpad. To je stena koja se otopila od vreline i pritiska udara. Ona je obavila donji deo kratera u narednim sekundama i minutima.
Zatim prelazi u veliku količinu ispucale otopljene stene – posledica eksplozija dok je voda nahrupila preko usijanog materijala.
Voda je potekla iz plitkog mora koje je u to vreme prekrivalo ovu oblast. Nju je udar privremeno istisnuo odatle, ali kad se vratila, dodir s uzavrelom stenom sigurno je pokrenuo agresivnu reakciju. Nešto slično desi se u vulkanima kad lava dođe u dodir s morskom vodom.
Ova faza pokriva prve minute do sat vremena. Ali voda nastavlja da navire, ispunjava krater, a gornjih 80 do 90 metara jezgra sačinjen je od sopstvenog otpada koji se nalazio u ovoj vodi i na kraju bio ispran kišama. Veće fragmente prvobitno je sledio sve finiji materijal.
Vremenski sled za ovo su prvi sati posle udara.
A onda, na samom vrhu 130-metarskog dela jezgra nalazi se dokaz o cunamiju. Svi sedimenti naginju u jednom pravcu, a njihova organizacija sugeriše da su nastali u događaju velike energije.
Naučnici tvrde da bi udar izazvao džinovski talas koji bi se razbio o obale stotinama kilometara od kratera. Ali ovaj nalet usmeren ka spolja imao bi i povratni puls, i upravo otpad koji je nosio taj cunami danas služi kao gornji poklopac ovog segmenta stene.
“Ovo je sve i dalje Dan prvi”, kaže profesor Šon Gulik sa Teksaškog univerziteta u Ostinu.
“Cunamiji se kreću brzinom mlaznjaka. Dvadeset četiri sata sasvim je dovoljno vremena za talase da odu i ponovo se vrate”, rekao je on za BBC.
Tim profesora Gulika siguran je u tumačenje koje se tiče cunamija zato što su sa talozima pomešani markeri zemljišta i uglja – dokazi velikih požara koje bi na obližnjim kopnima izazvala vrelina od udara – a koje je u krater vratio puls povratnog talasa.
https://www.youtube.com/watch?v=BfABa2hn43o
Zapanjujuće, ono što tim ne vidi nigde u segmentu jezgra od 130 metara jeste prisustvo sumpora. To je iznenađujuće zato što bi asteroid udario u dno okeana sastavljeno možda u trećini od minerala koji sadrže sumpor, kao što je gips.
Iz nekog razloga, sumpor mora da je prvenstveno izbačen ili je ispario. Ali to samo potkrepljuje popularnu teoriju kako su dinosaurusi doživeli kraj.
Toliko sumpora pomešanog sa vodom i izbačenog u nebo dramatično bi ohladilo klimu, otežavši život svim biljnim i životinjskim vrstama.
“Globalni klimatski model susreo se sa sto gigatona (milijardi tona) sumpora izbačenog u atmosferu i to je dovelo do pada temperature od 25 stepeni najmanje narednih 15 godina, zbog čega se većina planete našla na temperaturi ispod nule”, kaže profesor Gulik.
“A konzervativna procena za količinu ispuštenog sumpora je 325 gigatona. To je red veličina veći od onoga što biste dobili iz vulkana kao što je Krakatau, koji takođe može da ohladi klimu na jedan kraći period.”
Sisari su uspeli da se izvuku iz te katastrofe, ali dinosaurusi nisu.
Istraživanje profesora Gulika i njegovog tima objavljeno je u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka (PNAS).
