Taj se kontinent oblikovao pre 240 miliona godina kad se otcepio od Gondvane, južnog superkontinenta koji je obedinjavao Afriku, Antarktiku, Južnu Ameriku i Australiju.
Da bi stotinak miliiona godina posle potonuo pod našim nogama, ispod onoga što danas zovemo južnom Evropom.
Nekadašnji Veliki Jadran objedinjavao je područje koje danas obuhvata 30 zemalja. Veliki deo Velikog Jadrana i onda je bio pod vodom, jer se sastojao od niza ostrva, smatra Douwe van Hinsbergen šef katedre za paleogeografiju.
Zemlja je prekrivena velikim tektonskim pločama koje se pomeraju. Veliki Jadran pripadao je afričkoj tektonskoj ploči, pre nego što je lagano skliznuo ispod erozijske tektonske ploče, pod današnju južnu Evropu.
Klizanje je počelo pre otprilike 100 miliona godina, i nije uvek išlo glatko. Posledica “struganja” dve ploče današnji su planinski lanci u Evropi poput Alpa.
Osim planinskih lanaca, potopljeni kontinent ostavio je za sobom komade kamenja i stenja. Douwe van Hinsbergen i njegovi saradnici koristili su se tim kamenjem kao kockicama u mozaiku da bi dobili širu sliku.
Istraživali su orijentaciju sićušnih magnetskih stvari u kamenju, tragove koje su u kamenu ostavile prvobitne bakterije. Te su bakterije proizvodile magnetske deliće kako bi se orijentisale u Zemljinom magnetskom polju. Kad bi bakterija umrla, magnetizovani mineral ostao bi u sedimentu.
S vremenom ti su se sedimenti stvrdnjavali u kamen, čuvajući u sebi poruku staru više od stotinu miliona godina, s podacima o svom položaju u odnosu na Zemljino magnetsko polje.
Tako je Hinsbergen uspeo da prati kretanje stenja i otkrije potopljeni kontinent. Komadi stena preostali od potopljenog kontinenta danas se mogu pronaći u Italiji od Venecije do Torina ili pak u Istri, prenosi The National Geographic.
I pre ovog otkrića geolozi su nailazili na tragove nestalog kontinenta, no problem je bio što se ostaci protežu na 30 zemalja, a svaka odvojeno izučava pojave na svom tlu.
