Bilo je to vreme kada je bivši izvršni direktor Halliburtona, potpredsednik Dik Čejni, imenovan za rukovodioca Radne grupe za energetiku Bele kuće. U jeku rata u Iraku, u martu 2003. godine, vrhunac proizvodnje nafte ili apsolutni pad svetskih rezervi nafte činili su se verovatnim objašnjenjem, ako ne i opravdanjem, za Bušovu invaziju na Irak.
„Peak Oil“ je bio i predstavlja izum određenih finansijskih krugova zajedno sa Big Oil-om kako bi između ostalog opravdao ultra-visoke cene njihove nafte. Teorija vrhunca proizvodnje nafte koju su promovisali kako bi opravdali visoke cene, seže još iz 1950. godine, a razvio ju je geolog King Hubert radeći u Shell Oil u Hjustonu.
King je zamoljen da preda papir na godišnjem sastanku Američkog instituta za naftu 1956. godine, događaju koji će postati jedan od najkobnijih primera naučne izmišljotine u modernom dobu.
Hubert je izneo svih svojih 1956 zaključaka, uključujući da će SAD dostići vrhunac proizvodnje nafte 1970. godine, pod neosnovanom pretpostavkom da je nafta fosilno gorivo, biološko jedinjenje proizvedeno iz mrtvih dinosaurusa detritusa, algi ili drugih životnih oblika koji potiču oko 500 miliona godina unazad.
Hubert je bez pitanja prihvatio teoriju fosila i nije naučno potvrdio tako bitan i temeljni deo svoje argumentacije. On je samo tvrdio da su “fosilna porekla nafte” večna istina i počeo je da gradi novu ideologiju oko nje, neo-maltuzjansku ideologiju štednje, usled naglog nedostatka nafte. Tvrdio je da su naftna polja podlegla Gausovoj krivi raspodele, samo-proizvoljnom heurizmu.
Za džinovske britanske i američke naftne kompanije i velike banke koje ih podržavaju, mit o oskudici je bio neophodan kako bi mogli da kontrolišu raspoloživost i cene nafte. Mit o oskudici bio je ključni element angloameričke geopolitičke moći više od jednog veka.
King Hubert je u intervjuu 1989. godine neposredno pre smrti priznao da je metoda kojom se koristio za izračunavanje ukupnih nadoknadivih američkih rezervi nafte bila sve samo ne naučna.
On je, u stvari, pretvorio nedokazanu i netačnu tvrdnju – da nafta potiče iz fosilnih bioloških ostataka – u razloge za tvrdnju o njenoj urođenoj nestašici i neizbežnom padu: „Ova saznanja daju nam snažnu geološku osnovu protiv neprolaznih spekulacija o pojavi nafte i gasa.
Početna ponuda je ograničena; stopa obnavljanja je zanemarljiva; a pojava je ograničena na ona područja zemlje gde su podrumske stene prekrivene gustim sedimentnim naslagama. “Jednom kada je ta ideja prihvaćena u svetu geologije, svetu čiji su udžbenici pisani uglavnom u Americi gde je dominirala teorija „Peak Oil“, to je bilo dovoljno da područja bogata naftom počnu da se kontrolišu politički ili, ako je potrebno i vojno.
Jedva mali deo planete je dodirnuo bušotine za naftu kada je 1956. izneo svoju groznu prognozu „konačnih“ i „ograničenih“ snabdevanja.
Majkl T. Halbuti, ugledni naftni geolog i naftni inženjer iz Teksasa, napisao je 1980. u časopisu Wall Street Journal:
.. .Postoji oko 600 perspektivnih naftnih basena u svetu. Od toga je 160 komercijalno produktivno, 240 je delimično ili umereno istraženo, a preostalih 200 je u suštini neistraženo … 73 odsto je izbušeno u Sjedinjenim Državama. Ipak perspektivna područja ove zemlje … čine samo 10,7 procenata od ukupnog svetskog … Većina svetskih basena nije adekvatno istražena.
Hubert je predvideo da će, na osnovu njegovih procena ukupnih američkih rezervi nafte od 150 do 200 milijardi barela, proizvodnja nafte u SAD dostići vrhunac u kasnim 1970-ima i počeće ubrzani pad. Bila je to alarmantna slika. Takođe je bila i lažna.
Veliko novo otkriće
Ruska, naučna istraživanja koja sežu u pedesete godine prošlog veka, empirijski su pokazala da se nafta neprestano stvara duboko u zemaljskom plaštu preko ekstremno visokih temperatura i pritiska i čini sve samo ne nestaje.
Dakle Rusi su naučno dokazali da je izvor nafte praktično neograničen i da se neprestano stvara i da nema nikakve veze sa fosilnim gorivima koji praktično i ne postoje. To takođe znači da je u pitanju izmišljotina zbog američkog monopola.
Američko Ministarstvo unutrašnjih poslova je 28. novembra objavilo dramatičnu novu informaciju o ogromnim kolićinama nafte i gasa u regionu zapadnog Teksasa u Arizoni. Američko ministarstvo unutrašnjih poslova, preko američkog Geološkog zavoda, saopštilo je„procenjenu srednju vrednost od 46,3 milijarde barela nafte, 281 biliona kubnih metara prirodnog gasa i 20 milijardi barela tečnog prirodnog gasa “, prema proceni američkog Geološkog zavoda (USGS).
U izveštaju se navodi da naftne i gasne kompanije trenutno ovde proizvode naftu koristeći tradicionalnu vertikalnu tehnologiju bunara i horizontalno bušenje i hidraulično lomljenje za vađenje nafte i gasa iz škriljaca.
Pre nego što je objavljeno ovo novo otkriće nafte i gasa iz škriljaca u regionu Teksas-Arizona, SAD, uključujući procenjenu naftu iz škriljaca, su procenjene kao najveća svetska rezerva nafte. Prema studiji iz jula 2018. godine od strane norveške konsultantske kompanije Rystad Energy, SAD poseduje 264 milijarde barela nafte. Ovaj ukupni broj premašuje 256 milijardi barela pronađenih u Rusiji, i 212 milijardi barela koja se nalaze u Saudijskoj Arabiji.
Ako se uključe nove procene USGS-a, ukupne američke rezerve nafte bile bi nešto više od 310 milijardi barela. Prognoze geologa Huberta o vrhuncu proizvodnje nafte u SAD za 1970. godinu su, čini se, besmislice. Big Oil je 1970. izmanipulisao prelazak na ultra-jeftinu naftu Bliskog Istoka i udaljavanje od domaćeg bušenja nafte u SAD.
Za njih je argument o vrhuncu nafte bio korisna politička igra koja je imala ogromne geopolitičke posledice za američku politiku na Bliskom istoku posle 1970. Nova otkrića u Teksasu i Arizoni svedoče da brže iscrpljivanje nafte iz škriljaca u poređenju sa konvencionalnim neće doprineti ranom iscrpljivanju američke proizvodnje nafte.
Sve ovo ima značajne geopolitičke implikacije jer su SAD poslednjih godina postale najveći svetski proizvođač nafte, ispred Rusije i Saudijske Arabije.
Ovo bi takođe moglo da objasni zašto se predsednik SAD-a nedavno osetio pozvanim da naredi povlačenje američkih trupa iz Sirije. U toku je ogroman geopolitički pomak u poslednjih nekoliko godina zaključuje šokantnu analizu Vilijam Engdal.
