Nebo se prazni, a to nije samo poetska slika, nego činjenica, barem nebo u Severnoj Americi. Naime, broj ptica u SAD i Kanadi smanjio se za 29 odsto od 1970. godine, objavili su naučnici, ističući kako je tamo danas 2,9 milijardi manje ptica nego pre 50 godina.
Analiza objavljena u časopisu „Sajns“ najopsežniji je i najambiciozniji pokušaj da se sazna što se događa sa ptičjom populacijom. Rezultati su šokirali istraživače i organizacije za zaštitu životne sredine i biljnih i životinjskih vrsta, prenosi „Ekspres“ pisanje „Tajmsa“.
„Gledamo krizu koja je u punom jeku“, rekao je Dejvid Jarnold, predsednik i izvršni direktor Nacionalnog društva „Audubon“.
Stručnjaci već duže vreme znaju da su neke vrste ptica postale osetljive na izumiranje. Ali nova studija, koja se temelji na širokom istraživanju sa više od 500 vrsta, otkriva velike gubitke čak i među tradicionalno brojnim pticama, kao što su crvendaći i vrapci.
Šta ubija ptice?
Uobičajene vrste ptica ključne su za ekosisteme, suzbijanje štetočina, oprašivanje cveća, širenje semena i obnavljanje šuma. Kad ove ptice nestanu, njihova nekadašnja staništa ne ostaju ista.
Ljudi brinu kada nestanu orlovi ili druge vrste poznate zbog svoje veličine ili simbolike, ali, realno, nestanak vrabaca ima veći uticaj na okolinu, a zbog toga ne brinemo“, rekla je Hilari Jang, biolog na Univerzitetu Kalifornija.
Tim istraživača sa univerziteta, vladinih agencija i neprofitnih organizacija sarađivao je na novom istraživanju koje je kombinovalo stare i nove metode brojanja ptica.
U novoj studiji, istraživači su se okrenuli tim istraživanjima da bi procenili populaciju 529 vrsta u razdoblju od 2006. do 2015. godine. Te procene uključuju 76 odsto svih vrsta ptica u Sjedinjenim Državama i Kanadi, ali predstavljaju gotovo celokupnu populaciju ptica.
Zatim su istraživači koristili zapise o posmatranju ptica, kako bi procenili populaciju svake vrste od 1970. godine, najranije godine za koju postoje konkretni podaci.
Dok su neke vrste rasle, istraživači su ustanovili da je većina opadala – često u ogromnom broju.
Među najteže pogođenim grupama je vrsta vatroglavi kraljić, čiji je broj pao za 617 miliona, dok je populacija kosa manja za 440 miliona.
Slično se događa i u Evropi
Doktor Rozenberg je rekao da je iznenađen raširenošću pada broja ptica. Evropa doživljava sličan gubitak ptica, takođe među uobičajenim vrstama, rekao je doktor Gaston sa Univerziteta u Ekseteru.
„Brojevi su u suštini uporedivi“, rekao je.
„Nova studija nije osmišljena da bi utvrdila zašto ptice nestaju, ali rezultati, kao i ranija istraživanja, upućuju na neke verovatne krivce“, rekao je on.
Naučnici veruju kako su ptice „desetkovane“ gubitkom staništa, što podrazumeva isušivanje močvarnih područja, krčenja šuma i slično. Osim toga, moderna poljoprivreda i njeni pesticidi, naročito neonikotinoidi otežavaju pticama hranjenje.
„Ptice premale telesne težine ne mogu dugo da lete, ne mogu da migriraju, pa umiru“, istakli su naučnici.
