Pre nekoliko milijardi godina, nešto je udarilo u tamnu stranu Meseca i napravilo veoma, veoma veliku rupu. Prostirući se na 2.500 km širine i 13 km dubine, na Južnom polu Meseca, bazenu Aitken, predstavlja najstariji i najdublji krater na Mesecu i jedan od najvećih kratera u celom Sunčevu sistemu.
Decenijama su istraživači sumnjali da je gigantski bazen stvoren čeonim sudarom s veoma velikim i veoma brzim meteorom. Takav udar rastrgao bi Mesečevu koru i razbacao komade Mesečevog omotača po površini kratera, pružajući retki pogled na ono od čega je Mesec zapravo stvoren.
Ta teorija stekla je izvesno poverenje početkom ove godine, kada je kineski rover Yutu-2, koji se u januaru nastanio na dnu kratera, na kopnu Chang’e 4, otkrio tragove minerala za koje se činilo da potiču s Mesečevog omotača.
Međutim, studija objavljena 19. avgusta u časopisu Geophisical Research Letters dovodi u pitanje te rezultate i priču o poreklu kratera.
Nakon analize minerala u šest parcela zemljišta na dnu bazena Aitken, tim istraživača tvrdi da u krateru nema ostatka omotača, sugerišući da kakav god bio udar koji je stvorio krater pre milijardu godina, on nije bio dovoljno snažan da bi raspršio Mesečevu unutrašnjost na površinu.
“Na mestu sletanja ne vidimo čestice omotača kako smo očekivali”, kaže u izjavi suautor studije Hao Zeng, astronom s Kineskoga univerziteeta za geologiju.
Ovi nalazi apsolutno isključuju direktan sudar meteora velike brzine i postavljaju pitanje: Šta je, ako ne sudar meteora, stvorilo najveći krater na Mesecu?
Koristeći se opremom na roveru Yutu 2, tim je u prva dva dana nakon sletanja na Chang’e 4 izveo test refleksije na šest delova tla. Pomoću baze podataka koja identifikuje lunarne minerale na osnovu različitih faktora – uključujući veličinu, odbojnost i degradaciju zbog solarnog vetra – tim je procenio koncentraciju minerala u svakoj od parcela.
Yutu 2 je pronašao neobično obojenu supstancu u krateru s druge strane Meseca.
Kristalna stena zvana plagioklas bila je daleko najzastupljeniji mineral u svakom uzorku, a činila je 56 do 72 posto sastava kratera, napisali su istraživači. Iako je tim otkrio druge minerale u kori koji su češći u Mesečevom omotaču, poput olivina, ove stene su činile premali deo uzoraka zemljišta da bi sugerisale da se deo omotača probio kroz koru.
Ovaj mineralni sastav usložnjava teoriju da je divovski meteor velike brzine stvorio krater na Mesečevu Južnom polu prije više milijardi godina, jer bi takav uticaj gotovo sigurno razbacao komade omotača po površini Meseca.
