U manastiru Hilandar na Svetoj Gori vekovima raste čudotvorna vinova loza Svetog Simeona Mirotočivog, jedna od najstarijih vinovih loza na svetu, koja već preko 800 godina rađa grožđe.
Prema rečima Dositeja Hilandarca, Loza je iznikla kao znak blagoslova nad hilandarskim monasima i kao velika pomoć roditeljima koji nemaju decu.
Postoji verovanje da se uz njenu pomoć rađaju muška deca, koja se u narodu zovu decom Svetog Simeona.
U Hilandaru se čuvaju mnogobrojna pisma sa fotografijama dece koja su dobijena uz pomoć loze Svetog Simeona Mirotočivog.
Solunski paša je jedući grožđe sa loze Svetog Simeona posle dugogodišnjeg čekanja dobio sina.U znak zahvalnosti, on je 1582. godine poklonio Hilandaru veliko imanje van granica Svete Gore, zvano Kakovo, s kojeg manastiru i danas pristižu najveći prinosi. Čak je i svog sina poslao da bude monah u Hilandaru, ali su ga hilandarci odgovorili od toga videvši da mu nije milo.
Grožđe sa ove čudotvorne loze bere se svake godine na praznik Vozdviženija Časnog Krsta, 27. septembra, kada se i daje kao blagoslov prisutnom narodu u crkvi.
Ostatak grožđa se suši i tokom cele godine daje bezdetnim roditeljima radi potomstva. Obično se rađaju muška deca i narod ih zove decom Svetog Simeona.
Svete mošti za mir među braćom
Kako se navodi u crkvenim knjigama, posle smrti Svetog Simeona, Bog ga je proslavio kao prvog mirotičivog monaha na Svetoj Gori.
Iz njegovih moštiju isticala je mirišljava tečnost, koja se zove sveto miro, zbog čega je i nazvan mirotočivi.
Skoro u isto vreme u Srbiji izbija građanski rat između rođene braće zavađene oko prestola.
Sveti Sava tada odlučuje da uzme telo svoga oca i da nad tim svetim moštima izmiri zavađenu braću, čemu su se usprotivili hilandarski monasi.
Prema crkvenom predanju, Sveti Simeon Mirotočivi javio se u snu igumanu Hilandara Metodiju i zapovedio mu da se njegove mošti daju Savi da ih nosi u Srbiju, a zauzvrat, da će iz njegovog groba “iznići vinova loza, kao znak blagoslova nad monasima Hilandara, koja će i bezdetnim roditeljima pomagati da dobiju dete“.
Osam vekova rađanja i čudotvorenja
“Loza je iznikla iz groba sveca, probila kroz zid crkve i već preko 800 godina rađa i čudotvori”, svedočio je Dositej Hilandarac.
Kako on tvrdi, “biljka se ne može svrstati ni u jednu od poznatih loza. Grozdovi su joj beli, a što je takođe neobično, ona ima različite listove kao da se radi o više vrsta vinovih loza.”
Svake godine ona bez izuzetka bogato rađa, iako joj se osim obrezivanja, nikakva druga nega ne ukazuje, niti se kakve mere protiv filoksere ili drugih bolesti i štetočina preduzimaju, što predstavlja veliko čudo Božije, i time veliku moralnu utehu i duhovno obodrenje za naše Hilandarsko bratstvo, a i za sve verujuće Srbe – poručuju monasi Hilandara.
Svakome ko zatraži, Hilandarci daju ovo grožđe sa uputstvom za upotrebu. Simeonovu lozu Svetogorci smatraju jednim od svoja tri najveća čuda i veruju da će nastupiti kraj vremena kada ona bude uvenula.
Na Savin poziv, Stefan Nemanja se odrekao prestola i zamonašio u Studenici
Veliki župan Stefan Nemanja se na poziv svog sina Svetog Save odrekao prestola i predao ga svom srednjem sinu Stefanu Prvovenčanom.
Zamonašio se u manastiru Studenica gde i dobija ime Simeon, a potom odlazi u Svetu Goru Atonsku, da se sa svojim sinom Savom u molitvi i tišini pripremi za život večni.
Otac i sin podižu čuveni manastir Hilandar 1198 godine da u njemu žive i duhovno se usavrsavaju “oni koji su od srpskog roda”.
“Sa ovim se mestom nijedno mesto na svetu ne može uporediti” svedoči Sveti Sava o izuzetnosti manastira Hilandar za duhovni zivot u Hilandarskom tipiku, koji se čuva u manastirskoj riznici.
