Veliki renesansni umetnik, pronalazač i anatom Leonardo da Vinči ima 14 živih muških potomaka, otkriva nova analiza njegovog porodičnog stabla. To bi jednog dana moglo da pomogne istraživačima da utvrde da li kosti pokopane u francuskoj kapeli pripadaju italijanskom geniju.
Istoričari Alesandro Vezosi i Agneze Sabato više od jedne decenije pratili su genealogiju slavnog slikara „Mona Lize“. Njihova mapa proteže se na 690 godina, 21 generaciju i pet porodičnih ogranaka i biće od vitalnog značaja u pomaganju antropolozima da izdvoje Da Vinčijev DNK sekvenciranjem DNK njegovih potomaka, kažu istraživači.
Pored utvrđivanja identiteta njegovih mogućih ostataka, sekvenciranje umetnikove DNK moglo bi naučnicima da pruži i bolje razumevanje „Da Vinčijevih izvanrednih talenata – oštrog vida, putem genetskih asocijacija“, tvrde predstavnici Projekta „DNK Leonardo Da Vinči“, inicijative koja ima za cilj da koristi genetske informacije za stvaranje slikarevih 3D portreta kroz proces koji se naziva fenotipizacija DNK.
U novoj studiji, Vezosi i Sabato su koristili istorijske dokumente iz arhiva zajedno sa direktnim izveštajima preživelih potomaka da bi pronašli pet grana porodičnog stabla Da Vinčija. Prema istoričarima, Leonardo je bio deo šeste generacije Da Vincisa, prenosi „Lajv sajens“.
Istraživanje porodične istorije Da Vinčija je teško jer se samo jednom od njegovih roditelja može pravilno ući u trag. Leonardo da Vinči, rođen van braka u toskanskom gradu Ankijano, bio je sin firentinskog advokata Ser Pjera da Vinčija i seljanke po imenu Katerina.
Istraživanje Martina Kempa, istoričara umetnosti sa Univerziteta Oksford, sugeriše da je Katerina bila 15-godišnje siroče u vreme Da Vinčijevog rođenja. U dobi od 5 godina, mladi Da Vinči odveden je na svoje porodično imanje u gradu Vinči (odakle je njegova porodica preuzela prezime) da živi kod bake i deke.
Kada je Da Vinči umro 2. maja 1519. godine, u 67. godini, nije imao poznatu decu, a njegovi ostaci su izgubljeni, što znači da nije postojala pouzdana DNK za analizu.
Novo porodično stablo, koje započinje 1331. godine sa porodičnim patrijarhom Mikeleom, otkrilo je 14 živih rođaka sa najrazličitijim zanimanjima, uključujući kancelarijske radnike, poslastičara, kovača, tapetara, prodavca porcelana i umetnika. Istraživači će utvrditi da li ljudski ostaci iz kapele doline Loare pripadaju da Vinčiju upoređujući Y hromozom u tim kostima sa Y hromozomom koji pripada Da Vinčijevim muškim rođacima.
Y hromozom se prenosi sa oca na sina i ostaje praktično nepromenjen čak 25 generacija, prema istraživačima. Pored toga, pronalaženje fragmenata Da Vinčijevog genetskog koda moglo bi pomoći istoričarima umetnosti da provere autentičnost umetničkih dela, beležaka i članaka u časopisima koje je navodno stvorio italijanski renesansni umetnik poređenjem otkrivene DNK sa tragovima DNK pronađenim na ostacima. Istraživači su svoja otkrića objavili 4. jula u časopisu „Hjuman evolušn“.
