Poznato je da širom sveta postoje svedočanstva o bezbrojnim ukletim mestima i artefaktima, od kojih su neka stara stotinama godina, neka s jezivim i brutalnim pričama, neka s motivom osvete, a neka sa svim tim pomalo.
Ideja o mestima opterećenim prokletstvom priziva sve vrste emocija, prizora, a u nekim slučajevima i uspomena.
Prokletstvo je opsežno prikazano u filmu i književnosti, često se poigravajući iskustvima nekolicine nesrećnika. Priče o duhovima zaista mogu da budu zanimljivo štivo, ali šta ako priče koje gledate ili čitate iz sigurnosti svog troseda ili kreveta imaju temelje u stvarnosti? Pogledaćemo tri najcenjenija svetska mesta i priče iza njih. To su slobodno se može reći tri “najukletija mesta na svetu”.
Crnomagijski obredi
Švarcvald, što znači “Crna šuma” je planina, šumsko-brdsko područje u jugozapadnoj Nemačkoj, u saveznoj državi Baden-Vitemberg. Sa zapada i juga okružena je dolinom reke Rajne, a na istoku dolinom reke Nekara. Najviši vrh je Feldberg (1463 m). Ime joj potiče od tamne boje crnogoričnih šuma koje rastu u tom kraju. Poznato je da se tamo nalazi i izvor Dunava.
Krošnja zimzelenih stabala koja natkriva veliki deo šume toliko je gusta da u nju svetlost jedva dopire i danju. Već samo njeno ime izaziva jezu. Bila je prikladno mesto za mnoge strašne priče. Braća Grim, autori poznatih priča o Ivici i Marici, Snežani i Crvenkapici, uz mnoge druge, inspiraciju su crpeli upravo iz Crne šume.
Fantastično mračno okruženje savršeno se uklapa u priče o vilama, vukodlacima i čarobnjacima. Dakle, ne postoji jedna ukleta priča iz te šume, nego pregršt njih, od besnog bezglavog konjanika do samoga đavola koji prebiva negde u zlokobnoj lepoti Crne šume.
Ipak među mnogima jedna priča se izdvaja. Nemački pisac Ludvig Flamenberg iz 18. veka, o kojem se malo zna, napisao je kompilaciju priča o nadprirodnim događajima u Crnoj šumi, pod nazivom “Nekromant”.
Napeta radnja prati dvojicu muškaraca, pod imenima Herman i Helfried, te tajanstvenoga čarobnjaka Nekromanta Volkerta. Poigravajući se opasnostima od praznoverja, “Nekromant” nije samo jeziva horor priča, nego i didaktičko upozorenje onima koji se bave tamnim magijskim umećima.
U prošlosti je bilo svedočanstava i o susretima s drugim legendarnim i često strašnim stvorenjima za koja se kaže da borave u šumi. Mnogi putnici kroz Schwarzwald su ispričali kako ih je pratio osećaj jeze dok su sve dublje i dublje ulazili u golemo i mračno šumsko prostranstvo.
Jeziva soba ‘crne veštice’
Monasternagalliaghduff ili Opatija crnih monahinja malo je svetište koje počiva u skrivenoj dolini oko dve milje od sela Shanagoldena u irskom okrugu Limericku. Nekada je bilo namenjeno da pruži utehu onima koji bi ušli u njene visoke gotičke zidine sagrađene u srednjem veku. Bio je to jedan od prvih samostana izgrađenih u Irskoj. Spominje se još u 13. veku. Zemlju na kojoj je nekada visoko i ponosno stajao sveštenstvu je darovao građanin John FitzThomas iz Connella (1195.-1261.).
Ono što je nekad bilo arhitektonski podvig gotičkog srednjeg veka, danas je tek napuštena i zabačena ruševina. Ali nekada je opatija imala brojna krila, hodnike i odeljenaj. Danas se naziru refektorij (sala za ručavanje), istočni klaustar (četverougaono unutrašnje dvorište samostana okruženo tremom sa stubovima), ostaci zapadnog krila i soba koja se u narodu naziva “ćelija crne veštice”.
Lepota koju je taj manastir nekad nesumnjivo imao već je odavno iščezla. Okolina opatije je zastrašujuća. To je mesto tame i tuge koja se oseti iz svake pukotine svakog kamena koji je nekada činio tu velebnu bogomolju.
Drevne legende govore o “crnoj veštici” koja tamo boravi, užasnoj i opakoj ženi koja se bavila tamnim veštinama demonskog veštičarenja unutar crkve.
Stanovnici obližnjeg sela jako su je se bojali, a tako je i dan-danas. Oni koji su živeli u blizini bojali su se njene prisutnosti jer bi ona proklinjala i pretila svima koji bi se usudili njoj suprotstaviti. Glasine o crnoj magiji i njenom izopačenom načinu života putovale su zajednicama osiguravajući joj mesto folklorne legende. Ali priča postaje zanimljivija kada se u obzir uzme predanje po kom je crna veštica u stvari bila član ugledne porodice Fitzgerald koja je živela u obližnjem dvorcu.
Đavolova službenica
Kao i mnoge druge opatije, i ova je imala sopstveno groblje, što samo dodatno pojačava mogućnost postojanja “prokletstva”. Interes za opatiju razvio se tokom 18. i 19. veka, porastom potražnje za tajanstvenim i jezivim materijalima koji su u viktorijansko doba bili na ceni. Legende o tom mračnom mestu preživele su do danas, ovekovečujući ruševine koje će priroda uskoro potpuno da preuzme.
Jedan mit objašnjava poreklo crne veštice. Pre raspuštanja manastira postojala je izvesna časna sestra hladnog srca koja se predala Sotoni i postala jedna od njegovih veštica. Bavila se mračnim veštinama proklinjući celu opatiju iz sebične želje i zlih namera, zbog čega ju je sâm papa izopštio i raspustio manastir. Iako je moguće da je čitava priča najverovatnije stvorena u propagandne svrhe kako bi se opravdalo raspuštanje opatije.
Neki opet stručnjaci smatraju da je zapravo jedna redovnica ostala u opatiji te da je upravo ona postala “crna veštica”.
Drugi mit govori o grofu Desmondu i njegovoj voljenoj supruzi. Zbog dvorskih intriga grof je pokušao da pobegne iz manastira, ali u tom trenutku groficu je strela pogodila direktno u srce. Desmond je verovao da je njegova supruga poginula pa ju je u besu zakopao ispod crkvenog oltara. Ali grofica je zapravo bila samo onesveštena. Kada se probudila, shvatila je da je živa zakopana. Urlala je i pozivala upomoć, ali spas nikada nije stigao. I danas se priča da se njeni krikovi prolamaju ukletom ruševinom opatije.
Obezglavljeni grof i danas luta pivnicom
Većina priča o ukletim mestima i viđenjima sablasnih pojava govori o tragičnoj smrti, bolesti ili pokojnom vlasniku koji se sveti. Sablasna legenda o pivnici Ye Olde Man & Scythe u gradu Boltonu (Greater Manchester, severozapadna Engleska, UK) sadrži sve te motive.
Reč je o jednoj od najstarijih pivnica (eng. “pub”) u Velikoj Britaniji. Osnovana je još 1251. godine, što znači da je stara osam vekova. Više je puta menjala vlasnika i bila obnavljana. Sve to vreme pivnicu prate jeziva svedočanstva o duhovima i opsednutosti.
Njen najpoznatiji vlasnik verovatno je bio Džejms Stenli, sedmi grof Derbija. Godine 1644. bio je učesnika opsade Boltona koja je rezultirala pokoljem više od hiljadu građana. Ali sedam godina nakon toga, u bitci za Vorčester, neprijateljska vojska ga je zarobila i vratila u Bolton, gde su ga dočekali besni građani. Smrtnu kaznu je čekao u molitvenoj sobi svoje pivnice.
Dana 15. oktobra 1651. odrubljena mu je glava na pijaci, neposredno ispred pivnice. Priča se da njegov duh i danas tumara pivnicom i okolnim područjem. Štaviše, stolica na kojoj je sedio dok je čekao pogubljenje navodno je još u pivnici.
Iako je Stanli najpoznatiji duh koji opseda Ye Olde Man & Scythe, svakako nije jedini. Godinama već tamo dolaze entuzijasti, “stručnjaci za paranormalno”, te svojom opremom za lov na duhove snimaju “neobične pojave i sablasti”. U jednom slučaju vlasnik imanja je ušao u pivnicu i primetio da je na podu ležala razbijena čaša. Sumnjičavo je otišao da proveri bezbednosnu kameru i otkrio da se ona neobjašnjivo zaustavila u 6.18 sati.
Poslednje što se na snimku videlo bio je neobični sablasni lik koji se pojavio niotkud, za kojeg neki veruju da je upravo grof Stenli.
Vlasnici pivnice tvrde da imanjem trenutno luta najmanje 25 nemirnih duhova, među kojima je i žena za koju se kaže da se obesila u podrumu pre nekoliko vekova, mala devojčica i fantomski pas.
Iako mnogi kažu da je snimak sigurnosne kamere bio lažan, duga istorija bitaka, ubistava i bolesti kroz koju je pivnica prošla, sigurno će još dugo doprinositi širenju sablasnih priča.
