U Zemlju je, pre oko 66 miliona godina, udarila stena prečnika otprilike devet i po kilometara, što je izazvalo niz kataklizmičnih događaja koji su za posledicu imali nestanak dinosaurusa.
Naučnici misle da konačno znaju odakle je ta stena došla. Prema novom istraživanju, udar je izazvao džinovski tamni primitivni asteroid iz spoljnjeg oboda glavnog asteroidnog pojasa Sunčevog sistema, koji se nalazi između Marsa i Jupitera.
Ova oblast je dom mnogim tamnim asteroidima – svemirskim stenama specifičnog hemijskog sastava zbog čega izgledaju tamnije (reflektuju vrlo malo svetlosti) u poređenju sa drugim vrstama asteroida.
Pretpostavljao sam da je spoljni obod pojasa asteroida – gde se nalazi najviše tamnih primitivnih asteroida – verovatno mesto odakle je došao asteroid koji je udario u zemlju – kaže David Nesvornji, istraživač sa Istraživačkog instituta u Koloradu, koji je rukovodio novim istraživanjem.
On je istakao da nije očekivao da će rezultati biti tako konačni, i dodao da to možda ne važi za manje stene koje su se sudarile sa našom planetom.
Tragovi asteroida koji je okončao vladavinu kopnenih dinosaurusa, izuzev letetćih, pronađeni su zakopani u krateru Čiksulub, širokom 145 kilometara na meksičkom poluostrvu Jukatan.
Geohemijska analiza kratera upućuje na zaključak da je udarni objekat bio deo klase ugljeničnih hondrita – tipa kamenih meteorita, koji imaju relativno visok procenat ugljenika i nisu se izmenili tokom topljenja i diferencijacije od iskonskog tela u ranoj istoriji Sunčevog sistema.
Na osnovu ovih saznanja, naučnici su pokušavali da utvrde poreklo udara, ali je većina teorija tokom vremena bila oborena. Naučnici su u početku tvrdili da je glavni udar došao iz porodice asteroida iz unutrašnjeg dela glavnog pojasa, ali su naknadna posmatranja tih asteroida otkrila da oni nemaju odgovarajući hemijski sastav.
Druga studija, objavljena u februaru u časopisu Scientific Reports, tvrdi je da je udar izazvala kometa, ali su ovi rezultati naišli na kritiku u radu objavljenom u časopisu Astronomi & Geophisics.
Kompjuterski model
U novoj studiji, objavljenoj u izdanju časopisa Icarus, istraživači su razvili kompjuterski model kako bi videli koliko često asteroidi iz glavnog pojasa beže prema Zemlji i da li bi takvi begunci mogli biti odgovorni za nestanak dinosaurusa.
Simulirajući kretanje asteroida u periodu od više stotina miliona godina, model je pokazao da termalne sile i gravitaciona polja planeta povremeno izbacuju velike asteroide iz pojasa.
U proseku, asteroid prečnika većeg od devet kilometara iz spoljnjeg oboda pojasa biva odbačen u pravcu Zemlje jednom na svakih 250 miliona godina, otkrili su istraživači.
Po ovom proračunu, ovakvi kosmički događaji se pet puta češće dešavaju nego što su naučnici ranije mislili, i poklapa se sa vremenom udara i nastanka kratera Čiksulub pre „samo“ 66 miliona godina, koji je jedini poznati udarni krater za koji se misli da ga je proizveo tako veliki asteroid u poslednjih 250 miliona godina.
Mogućnost da predvidimo budući udar
Pored toga, model je posmatrao raspodelu „tamnih“ i „svetlih“ potencijalnih kandidata u pojasu asteroida i pokazao da su polovina izbačenih asteroida tamni ugljenični hondriti, što odgovara tipu za koji se smatra da je izazvao krater na Jukatanu.
Ovaj kompjuterski model osim što najverovatnije objašnjava poreklo nastanka kratera Čiksulub, pomaže naučnicima da razumeju poreklo drugih asteroida koji su u prošlosti mnogo razornije pogađali Zemlju.
Za druga dva najveća udarna kratera na Zemlji, kratera Vredefort u Južnoj Africi i bazena Sadberi u Kanadi, nije poznato poreklo nastanka. Ovi rezultati bi takođe mogli pomoći naučnicima da predvide gde bi mogli da se dogode neki budući veliki udari.
„U našem istraživanju smo otrkrili da oko 60 odsto udara koji su pogodili Zemlju dolazi iz spoljnjeg oboda pojasa asteroida, a većina asteroida u toj zoni su upravo tamni“, naglašava Nesvornji.
„Što znači da je 60 odsto verovatnoća da će i sledeći asteroid doći iz iste oblasti“, zaključuje naučnik.
