Novo istraživanje pokazuje da je jako mala verovatnoća da će se na velikim planetama koje nemaju svoje satelite razviti život.
Veće planete uglavnom nemaju pratioca poput Zemljinog Meseca, što je od vitalnog značaja za održanje života, tvrde naučnici.
Zato smatraju da je veća verovatnoća da ćemo na manjim planetama koje imaju pratioca otkriti oblike vanzemaljskog života.
Naš Mesec igra ključnu ulogu u održavanju života na Zemlji, jer kontrolišući plimu i oseku okeana omogućava da se nastavi životni ciklus organizama na našoj planeti. Takođe, Mesec stabilizuje Zemljinu rotaciju i doprinosi da klima bude uravnotežena. Oba ova faktora su ključna za opstanak života na našoj planeti.
U članku objavljenom u časopisu Priroda (Nature), tim istraživača predvođen docentkinjom Miki Nakadžimom sa Univerziteta u Ročesteru, navodi da su veličina i sastav planete ključni za razumevanje kako nastaju njihovi sateliti.
“Razumevajući formiranje satelita, sužavamo krug planeta na kojima ćemo tragati za životom sličnom Zemlji“, naglašava Nakadžima.
Kako planete dobijaju svoje pratioce
Po važećoj naučnoj teoriji Zemljin pratilac je nastao pre otprilike četiri i po milijarde godina kada je došlo do sudara proto-Zemlje – Zemlje u njenoj ranoj fazi razvoja – i nebeskog tela veličine Marsa.
Posledica ovog sudara je bio disk krhotina koji je kružio oko Zemlje, od koga se na kraju formirao Mesec. Da bi otkrili da li druge planete mogu da formiraju satelite slične veličine, Nakadžima i njene kolege su napravile kompjutersku simulaciju sudara sa nizom hipotetičkih stenovitih planeta sličnih Zemlji i ledenih planeta različitih masa.
Zahvaljujući ovim sumulacijama Nikidžima i njen tim su zaključili da kada se stenovite planete mase šest puta veće od mase Zemlje i ledene planete iste veličine kao naša sudare, nastala energija utiče da se stvori materijal koji će gravitacija veće planete ubrzo privući nazad na njenu površinu.
Zašto je to važno
Ova ograničenja koja su naveli Nakadžima i njene kolege su važna za astronome koji istražuju naš Univerzum – istraživači su otkrili hiljade egzoplaneta i mogućih egzomeseca, ali tek treba da definitivno uoče mesec koji kruži oko planete van našeg Sunčevog sistema.
Ovo istraživanje im može pomoći gde bi trebalo da ih traže.
“Potraga za egzoplanetama na kojima postoji život je obično bila fokusirana na planete veće od šest zemaljskih masa. Predlažemo da umesto toga pogledamo manje planete jer su one verovatno bolji kandidati da imaju svog pratioca“, kaže Miki Nakadžima.
