Blago Nibelunga je najpoznatije blago u nemačkoj istoriji. Ono do danas inspiriše kako književnike, kompozitore i slikare, tako i arheologe hobiste. Da li je ono uopšte postojalo?
Hagen von Tronje, vazal burgundskog kralja Guntera, odvezao je sa imanja u Vormsu na nepoznato mesto na Rajni 144 kola natovarena zlatom. To je blago kralja Nibelunga do kojega je Hagen došao ubistvom Zigfrida, koji je prethodno ubio zmaja i postao junak. Zlato je Hagen potopio u Rajni. Tako bar kazuje Pesma Nibelunga, prvi nemački junački ep.
Početkom 13. veka tu sagu je napisao nepoznati autor. U njoj se govori o zmaju, lepim ženama, hrabrom borcu Zigfridu i večnoj borbi oko ljubavi, vernosti i izdaje. Ali, Pesma Nibelunga nije samo priča iz mašte. Ona ima istorijsku osnovu: propast burgundske loze početkom petog veka. Likovi kao burgundski kralj Gunter stvarno su postojali. Da li je onda možda stvarno postojalo i blago? Tragači za blagom do danas sanjaju o tome da pronađu blago Nibelunga.
Njime je opsednut i arhitekta Hans Jerg Jakobi iz Majnca. Ali, njega ne motiviše želja za bogatstvom već želja da reši tu književnu zagonetku. Zajedno sa svojim ocem, koji je u međuvremenu umro, 40 godina je tražio skriveno blago. „To je jedna od retkih, još mogućih avantura“, kaže Jakobi.
Za njega nibelunško blago nije bajka, iako priznaje: „Čovek u to mora da veruje.“ Pesma Nibelunga samo u jednoj rečenici govori o tome gde je Hagen potopio blago u reku. „Potopio ga je kod Lohea u Rajnu.“ Pojam Lohe (Loche) Jakobija fascinira već četiri decenije.
Jakobi je uveren da je na katastarskim nacrtima pronašao to mesto. „To je ime i ono označava Lohajm (Lochheim), mesto koje danas više ne postoji.“ Lohajm se nalazio tamo gde je Rajna i danas najdublja, u blizini mestašca Gernshajma. Reka tu pravi oštar zavoj. Osim toga to mesto je samo dvadesetak kilometara udaljeno od Vormsa, bivšeg sedišta Burgunda.
Da li je tu, na dubini od 25 metara, zlato Nibelunga? „Danas je to mesto na kopnu, pored Rajne“, tvrdi Jakobi. Reka je tokom stoleća menjala svoj tok.
Uz pomoć jedne firme za bušenje Hans Jerg Jakobi i njegov otac su 1970-ih godina kod Gernshajma izvršili i arheološko iskopavanje. Ali, blago Nibelunga nisu pronašli. Nakon desetak metara bušilica je naišla na mermer. Blag nisu pronašli ni ronioci u Rajni. Ali, Jakobi ne želi da odustane od potrage. On još uvek kod kuće ima debele registratore sa podacima merenja. „Želim da prođem blago i dokažem da je Pesma Nibelunga istinita.“
Ni profesorka germanistike Ana Milher sa Univerziteta u Tibingenu ne veruje da je blago Nibelunga bajka. Za nju je blago književno sredstvo kojim se objašnjava uspon i pad dinastija. Taj motiv se pojavljuje i u drugim srednjevekovnim pripovetkama. „Publika bi trebalo da shvati da blago ne treba da dira.“ U prenesenom smislu to znači da kraljevu moć ne treba dovoditi u pitanje. Na kraju Pesme Nibelunga niko više od onih koji znaju gde je blago nije živ. Da li je to kraj priče?
Nije. Blago je postalo mit, a to ima veze i sa nemačkom istorijom. Dok je u srednjem veku Pesma Nibelunga bila vrlo omiljena, nakon nekog vremena potpuno je pala u zaborav. Tek 1755. ponovo je otkriven jedan stari rukopis. Od tada su je slikari i književnici pretvorili u nemački nacionalni ep. A šta je za takav ep prikladnije nego priča o apsolutnoj vernosti svom narodu i kralju?
U vreme kad nije postojala nemačka država, blago na dnu Rajne postalo je simbol nemačkog jedinstva. U romantizmu su slikari kao Moric fon Švind kombinovali motive blaga kao zlatnu krunu sa crno-crveno-zlatnom zastavom. Sredinom 19. veka to je bio znak želje brojnih revolucionara za nemačkom državom, a danas su to boje nemačke nacionalne zastave.
I u književnosti je blago iskorišćavano u nacionalističke svrhe. Književnik Ernst Moric Arnt pevao je u 19. veku o blagu kao „sjaju nemačkog carstva“. Ali, bilo je i oprečnih glasova. Pesnik Hajnrih Hajne je, na primer, u svojoj pjesmi „Nemačka u leto 1840.“ ismevao nacionalni mit i „zlatnu krunu“.
Kompozitor svetskoga glasa Rihard Vagner posvetio je blagu čak čitavu operu, Rajnino zlato. Opera, čija je praizvedba bila 1876, govori o tri kćeri Rajne koje čuvaju blago. Vagner se, međutim, nije preterano držao Pesme Nibelunga, već je, prema nordijskim pričama, dodao i nove likove.
Umetničko bavljenje blagom Nibelunga danas nije više tako politički obojeno. Ali, njegova fascinacija traje i dalje. Tom pričom bave se televizijski filmovi i romani naučne fantastike, slike, pa i Festival Nibelunga u Vormsu. Priča o blagu Nibelunga dospela je i do pacifičke države Naurua, koja je nekada bila nemačka kolonija. Godine 2003. tamo je napravljen zlatnik sa natpisom „Nibelungen Treasue“.
Nastavlja se i potraga za blagom. Uz već pomenuti Lohajm, spominju se i druga mesta na kojima bi moglo da bude blago, kao na primer jedna livada u Rajnbahu, južno od Bona. Ali, ni tu nije ništa pronađeno. Nema veze, kaže Ana Milher. „I istorijsko-imaginarno je deo jedne kulture. U svetu mašte blago je nešto vrlo realno.“ Ko zna, možda jednoga dana ipak iz Rajne budu izvađeni tovari zlata. Za Hansa Jerga Jakobija takav događaj bio bi „gotovo zanimljiviji od sletanja na Mesec“.
