Za većinu drevnih Grka, Trojanski rat je bio mnogo više od mita. Bio je to događaj koji je obeležio jednu epohu u njihovoj prošlosti, dok istorijski izvori pokazuju da je to možda i bio pravi događaj, piše BBC.
Prema Homerovoj “Ilijadi”, sukob između Grka koje je predvodio kralj Agamemnon i Trojanaca s kraljem Prijamom na čelu, dogodio se u kasnoj fazi bronzanog doba i trajao je 10 godina.
Sve je počelo kada je Paris Prijamov sin (za koga se smatralo da je najlepši živi čovek), pristao da izabere najlepšu boginju. Birao je između Atine, Here i Afrodite, koju je na kraju i izabrao, što je veoma uvredilo prve dve.
Iapak, zahvaljujući toj odluci, boginja Afrodita mu je obećala najlepšu ženu na svetu. Paris je verovao da je najlepša žena na svetu – Jelena, Agamemnonova sestra, odnosno žena spartanskog kralja Menelaja Iako su ga svi odgovarali od puta u Spartu, Paris se ubrzo obreo tamo gde je upoznao a potom i oteo lepu Jelenu.
Uvređeni i besni zbog otmice, odlučni da kazne Trojance Agamemnon i njegov brat Menelaj pokrenuli su silnu vojsku protiv Troje.
Naučnici sumnjaju
Ugledni antički istoričari verovali su da se ovaj rat stvarno dogodio, ali nisu mogli da utvrde vreme kada se vodio. U drugoj polovini 5. veka pre nove ere, Herodot, kog nazivaju i “ocem istorije”, smestio je Trojanski rat gotovo 800. godina pre svog vremena.
Eratosten, matematičar, bio je precizniji i za godinu rata odredio 1183. ili 1184. godinu pre nove ere. Savremeni naučnici međutim, sumnjaju da li se ovaj rat uopšte dogodio?
Nije iznenađujuće to što su ljudi bili uvereni u stvarnost Trojanskog rata. Bitke su u “Ilijadi” toliko verno opisane, da je teško poverovati da su one plod nečije mašte. Sama Troja je, takođe, opisana toliko veličanstveno i verno, pa čitalac ima utisak da se grandiozne zidine i unutrašnjost grada nalaze pred njegovim očima.
Upravo je Trojanski rat naveo pruskog arheologa Hajnriha Šlimana da krajem 19. veka otputuje u sadašnju Tursku. Verujući da je pronašao moguću lokaciju grada u drevnom Hisarliku na zapadnoj obali Turske, Šliman je počeo s iskopavanjima i tada je otkrio mnoga drevna blaga od kojih su neka i danas izložena u Britanskom muzeju. Većina istoričara se slaže da je drevna Troja zaista bila smeštena u Hisarliku i da je bila sasvim stvarna.
Brojni dokazi o nekakvom ratu, ali ništa što bi potvrdilo da je to bio rat za Troju
Dokazi o vatri, kao i otkriće manjeg broja vrhova strela u arheološkim iskopinama Hisarlika, koji po datumu odgovaraju vremenu Homerovog Trojanskog rata, mogu da nagoveste ratne sukobe. Postoje i pisani izvori koje su ostavili Hetiti, drevni narod sa sedištem u središnjoj Turskoj, a koji opisuju sukob oko grada Troje.
Istine radi, njima je ovaj grad bio poznat pod imenom Vilusa. Iako, ništa od ovoga ne predstavlja pravi dokaz o Trojanskom ratu, za one koji veruju da je svojevremeno došlo do sukoba, ovi dokazi su dobrodošli.
Pravi Trojanski rat bio bi dosta drugačiji od onog koji je opisan u Homerovom epu. Teško je zamisliti da se rat odigrao u tolikim razmerama, i da je trajao čak 10 godina. S druge strane, ponašanje vojnika u “Ilijadi” izgleda zaista stvarno.
Bio stvaran ili ne, Trojanski rat je mnogo uticao na svet
Homerova genijalnost leži u tome što je uspeo univerzalni sukob da pretvori u nešto dublje, kako bi istakao svu okrutnost ratovanja. Ne možemo tvrditi da je u stvarnosti bilo bogova koji su upravljali događajima na bojnom polju, ali bi vojnici, koji su se našli u borbi i koji su shvatali da se ratna sreća okreće za i protiv njih, lako mogli da poveruju u natprirodne događaje. Homer je zabeležio vanvremenske istine čak i u najfantastičnijim delovima epa.
Grci su u nasleđu Trojanskog rata pronašli objašnjenje za krvavi svet u kom su živeli. I bez obzira na to u kojoj meri (ni)je utemeljen na činjenicama, mit o Trojanskom ratu imao je trajan uticaj na Grke, ali i na sve nas.
Bilo da je nadahnut davno vođenim ratom ili je samo genijalni izum jednog uma, on je ostavio svoj trag na ovom svetu i kao takav ostaje od velike istorijske važnosti.
