Ostaci najveće kineske rakete pali su u Indijski okean, zapadno od Maldiva, a većina njenih delova izgorela je tokom povratkom u atmosferu, završavajući tako dane nagađanja o tome gde će pasti, ali istovremeno izazivajući američke kritike zbog nedostatka transparentnosti.
Prema koordinatama koje su objavili kineski državni mediji, pozivajući se na Kinesku kancelariju za svemirsko inženjerstvo, ostaci rakete pali su u okean, zapadno od arhipelaga Maldiva.
Zbog rakete „Dugi marš 5B“ neki su ljudi sa strahom gledali u nebo otkako je 29. aprila poletela s kineskog otoka Hanan.
Iz Kineske kancelarija za svemirsko inženjerstvo rekli su da je većina krhotina izgorela u atmosferi, a državni mediji izvestili su da su delovi rakete ponovo ušli u atmosferu u nedelju u 4.24 sati.
Američka svemirska komanda potvrdila je povratak rakete, ali i da je nepoznato da li su krhotine pale na kopno ili u vodu.
„Američka svemirska komanda neće objaviti tačno mesto udara i raspon pogođenog područja, koji su zasad nepoznati“, objavilo je u saopštenju na svojoj internet stranici.
„Dugi marš“ druga je raketa varijante 5B od njenog prvog leta u maju 2020.
Prošle godine delovi prve rakete pali su na Obalu Slonovače, oštetivši nekoliko zgrada. Nije bilo povređenih.
„Svemirske države moraju smanjiti rizik za ljude i imovinu na Zemlji od povratka svemirskih objekata i povećati transparentnost u vezi s tim operacijama“, rekao je direktor NASA Bil Nelson, bivši senator i astronaut koji je izabran za tu ulogu u martu u izjavi nakon pada delova rakete.
„Jasno je da Kina ne ispunjava odgovorne standarde u vezi sa svemirskim otpadom“, dodao je.
Problemi u vezi sa zonom pada
Budući da je većina Zemljine površine prekrivena vodom, verovatnoća da ostaci padnu na naseljena područja na kopnu bila je mala, a verovatnoća od povreda još niža, prema rečima stručnjaka.
Ali neizvesnost oko putanje pada rakete i neuspeh Kine da pruži jača uveravanja uoči povratka rakete podstakli su debatu i izazvali sumnju.
„Ključno je da Kina i sve svemirske države i komercijalni subjekti deluju odgovorno i transparentno u svemiru kako bi obezbedili sigurnost, stabilnost i dugoročnu održivost aktivnosti u svemiru“, rekao je Nelson.
Astrofizičar s Harvarda Džonatan Mekdauel rekao je za agenciju Rojters da je potencijalna zona krhotina mogla biti severnije od Njujorka, Madrida ili Pekinga, i južnije od južnog Čilea i Velingtona na Novom Zelandu.
Od pada Skylaba 1979. godine nije bilo sličnog incidenta?!
Otkad su veliki delovi NASA svemirske stanice Skylab u julu 1979. pali u Australiju, većina zemalja nastoji da izbegne takve nekontrolisane povratke dizajnom letelica, rekao je Mekdauel
On kaže da se kineski dizajneri raketa nisu time bavili.
Global Times, kineski list, odbacio je kao „zapadnjačko preterivanje“ zabrinutost da je raketa bila „izvan kontrole“ i da je mogla da izazove štetu.
„Uobičajena je praksa u svetu da gornji nivoi raketa izgore dok ponovo ulaze u atmosferu“, rekao je Vang Venbin, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, na redovnom brifingu za medije u petak.
„Prema mojim saznanjima, ti delovi ove rakete deaktivirani su, što znači da će većina izgoreti nakon povratka, čineći verovatnoću oštećenja aviona ili kopnenih objekata i aktivnosti izuzetno niskom“, rekao je tada Vang.
Raketu, koja je u orbitu postavila bespilotni modul Tianhe koji sadrži ono što će postati stambeni prostor za tri posade na stalnoj kineskoj svemirskoj stanici, pratiće još 10 misija kako bi stanica bila dovršena do 2022. godine.
