Rotatorije, životinje mikroskopske veličine, koje su bile zamrznute najmanje 24.000 godina u arktičkom krugu, u sibirskom permafrostu, oživele su kada su ih naučnici odledili.
Ovi beskičmenjaci veličine od 0,1 do 0,5 milimetara, poznati su kao veoma izdržljivi. Mogu da izdrže ekstremnu sušu, duge periode bez vode, manjak kiseonika, poznato je da mogu da opstanu do 10 godina u zamrznutom stanju, ali sada su premašile sve rekorde.
Podaci poslednje naučne studije objavljene u naučnom časopisu „Karent bajolodži“ pokazuju da su rotatorije sposobne za ekstremno preživljavanje. Naučnici su u Sibirskom permafrostu (zoni večitog snega i leda), na dalekom severoistoku Rusije, u arktičkom krugu našli rotatorije koje su posle najmanje 24.000 godina u večnom ledu pokazivale znake život. Kada su odmrznute, počele su i da se razmnožavaju.
Naša studija je najbolji dokaz do sada da višećelijske životinje mnogu da prežive na desetine hiljada godina u kriptobiozi, stanju u kom je metabolizam gotovo kompletno zaustavljen“, kaže Stas Malavin sa ruskog Instituta za fizičko-hemijske i biološke probleme u istraživanju zemljišta, jedan od koautora ove naučne studije.
Stručnjaci ovog Instituta specijalizovani su za izolovanje mikroskopskih organizama iz zemljišta večnog snega i leda. Uzorke uzimaju iz zemljišta u najudaljenijim krajevima, među kojima je i arktički krug.
Rotatorije žive uglavnom pored vode, gde se hrane algama i planktonom i podeljene su u čak 2.000 vrsta. One koje su ruski naučnici „oživeli“ posle 24 milenijuma pripadaju rodu adineta.
Njihova starost utvrđena je metodom radioaktivnog ugljenika. Kada su odmrznute, počele su da se razmnožavaju partenogenezom, formom bespolne reprodukcije. Tako su naučnici dobili i drugu generaciju rotatorija, potomaka onih koje su bile 24.000 godina u ledu.
Na njima su izveli novi eksperiment. Zamrzli su ih na temperaturi od minus 15 stepeni na nedelju dana. I taj eksperiment pokazao je da ovim životinjama ne smeta „duboko zamrzavanje“ i da su preživele formiranje kristala leda. To je pokazalo da imaju mehanizam kojim štite ćelije i organe od ekstremno niskih temperatura.
„To znači da višećelijski organizmi mogu da budu zamrznuti i da se čuvaju na hiljade godina, a da se onda vrate u život, što je san mnogih autora fantastike“, kaže Malavin.
Ovaj biolog dodaje da trenutno to nije zamislivo za kompleksne organizme, kakvi su sisari.
„Ali, veliki korak je što smo pokazali da je to moguće za organizme koji imaju centralni nervni sistem i sistem organa za varenje, čak iako su ti organizmi mikroskopski“, navodi ruski biolog, prenosi agencija DPA.
On dodaje da još nije jasno šta je potrebno da organizam preživi u ledu samo par godina i da li je preživljavanje na hiljade godina složenije nego samo nekoliko godina. Zato će naučnici pokušati da u večnom ledu nađu još neke organizme koji su sposobni za to.
