Pokrenuo je prvu javnu kampanju protiv pušenja u svojoj zemlji, obožavao je Diznijeve crtaće, bio je zakleti vegetarijanac i ljubitelj životinja, a časopis “Tajm” 1938. godine ga je proglasio čovekom godine.
Ujedno je bio jedan od najgorih zločinaca u svetskoj istoriji – Adolf Hitler. Do koje mere je patološko visoki ego nacističkog vođe zamagljivao njegovu moć rasuđivanja svedoči sledeća bizarna priča.
Nedugo nakon što se dočepao vlasti, Hitler je shvatio poraznu činjenicu: lokalne katoličke škole nisu se baš pretrgle da mu ukažu dužno poštovanje u vidu isticanja njegovih fotografija u svakoj učionici. “Nepravda” je brzo ispravljena: raspeća i crteži Isusa su uklonjeni i zamenjeni ogromnim firerovm portretima.
Zamenivši sina božjeg samim sobom, Hitler je odlučio da preduzme sledeći logičan korak – da ukloni papu. Nije se radilo samo o realizaciji njegove dalje ideje o napuštanju svih religija i proglašenju sebe nekom vrstom božanstva: poglavar Katoličke crkve zamerio mu se 1943. godine, kad je javno osudio nacističko gaženje ljudskih prava.
Posle otmice, zaplena Vatikanovog zlata
Plan o otmici Pija XII kao da je stvoren u glavi nekog Bondovog zlikovca. Hitler je pozvao Karla Volfa, generala SS-a, u svoju kancelariju. Zaverenički se nagnuo prema njemu i izložio mu svoj plan o okupaciji Vatikana, odnosno o zarobljavanju pape i zapleni zlata i crkvenih dokumenata.
Nakon toga, prema Hitlerovoj suludioj zamisli, druga grupa nacističkih vojnika trebalo bi da se infiltrira i u Sveti grad, pretvarajući se da je reč o papinim spasiocima. Ideja je bila da prvu grupu nacista proglase italijanskim plaćenicima i pobiju, a da potom, u čitavom tom haosu, “slučajno” usmrte i papu.
Volf je znao da je Hitlerov plan blago rečeno psihotičan, o njemu je izvestio Italijane, koji su s pravom bili besni.
General nije bio naročito suptilan – o Hitlerovom planu je progovorio za “Avenire”, italijanski list u vlasništvu Katoličke crkve.
O planu svedočio nekadašnji direktor Vatikanskog muzeja
Antonio Nogara, jedan od nekadašnjih direktora Vatikanskog muzeja, svedočio je susretu svog oca Bartolomea i sveštenika Đovanija Batiste Montinija, kasnije pape Pavla VI, krajem januara ili početkom februara 1944. godine. Montini je upoznao sagovornika s detaljnim izveštajima američkih i britanskih špijuna koji su otkrili Hitlerov plan.
Kada se saznalo za Hitlerov pakleni plan u Vatikanu se užurbano radilo na sakrivanju Pija XII. Jedan od planova je podrazumevao da se papa skloni u tajne prostorije vatikanske biblioteke.
Antonio Nogara je umro 2014. godine i među njegovim dokumentima su nađeni, između ostalog, i oni koji govore o Hitlerovom planu.
Nakon kraha nacizma, pojavilo se više istoričara koji su potvrdili istinitost o postojanju plana, a Nogarini dokumenti su dali dodatnu potvrdu tim stavovima.
Ipak, dosta istoričara osporava ove tvrdnje pozivajući se na naklonost Pija XII koju je gajio prema Hitleru. On je čak, zbog blagosti, u osudama Holokausta, prozvan i “Hitlerovim papom”.
Svedočenje SS generala Karla Volfa
Vatikan je objavio i svedočenje generala SS Karla Volfa koji je izjavio da je od Hitlera dobio naredbu za otmicu pape Pija XII 13. septembra 1943. U naredbi je stajalo da bi papu trebalo oteti naredne godine.
– Naređujem ti da o ovome ne smeš da razgovaraš apsolutno ni sa kim, dok ti ne kažem drugačije. Samo ja i rajsfirer Himler znamo za ovo. Da li ti je jasno? – citirao je Volf Hitlerove reči.
Pored pape oteti i nekoliko biskupa
Plan je podrazumevao da pored pape bude oteto i nekoliko biskupa. Volf je pojasnio je da je Hitler rekao da ne želi da papa padne u šake Saveznika i “bude izložen političkom i drugom pritisku i uticaju”.
Plan nikad nije sproveden, a dosta pronacističkih sveštenika pomoglo je brojnim ratnim zločincima da izbegnu pravdu, snabdevajući ih pasošima koje je izdavao Vatikan, piše Dejli mejl.
Na taj način su uspeli da pobegnu i komandant koncentracionih logora Sobibor i Treblinka, Franc Štangl, u kojima je ubijeno više od milion ljudi, kao i Adolf Ajhman, koji je bio idejni tvorac Holokausta i snosi odgovornost za smrt šest miliona ljudi.
