Ekspedicija na Istočnosibirsko more otkrila je ono čega su se klimatolozi dugo plašili: nakon izvanredno toplog leta izvori metana izbijaju na površinu zbog topljenja zamrzutog materijala u dubini podmorja..
Metan je gas koji dvadesetak puta uspešnije zadržava sunčevu toplotu u atmosferi i tako doprinosi globalnom zagrevanju.
S vremenom učinak postaje još gori pa posle 20 godina metan će zagrejatri atmoferu 80 puta više, a posle jednog veka – 34 puta više nego što bi to učinila ista količina Co2.
‘Ako se i mali deo oslobodi – naje*li smo’
U Sibiru i arktičkom podmorju, prema procenama nalazi se oko 1.600 milijardi tona metana, što je otprilike dva puta više nego što tog gasa trenutno ima u atmosferi. Nastao je raspadanjem živih bića, životinja i biljaka u praistorijskim močvarama.
Kako čovek neprestano zagreva planetu, tako se otapa sve više leda, a time oslobađa metan koji je do sada bio zarobljen u ledu, ostaje samo pitanje koliko i kojom brzinom.
Koliko je problem opasan najbolje je još 2014. sažeo prof. dr. sci. Džejson Box: “Ako se i mali deo gasova staklene bašte zarobljenih na dnu Arktika oslobodi onda smo naje*ali -prenosi Science Alert.
A koliko smo tačno naje*ali pokušava da sazna Igor Semiletov koji vodi grupu od 70-ak naučnika. Prema dosadašnjim podacima, izmerili su šest do sedam puta veću koncetraciju metana od uobičajene.
“Uočeno je more svetlije od okoline, površine otprilike pet kvadratnih metara . Prilikom približavanja videli smo kako ključa metan. Iznad vrela izmerena je devet puta veća koncentracija metana.
‘Nikada niko nije zabeležio ništa slično’
Za razliku od uobičajene metode prikupljanja uzoraka vode zasićene metanom, ovde smo mogli jednostavno zagrabiti je kantom i prebaciti u cilindre. Slično vrelo metana otkriveno je i idući dan- kaže se u izjavi tima koji nastavlja s prikupljanjem uzoraka mora i sedimenta.
“Ovo je najveće i najmoćnije vrelo metana koje sam ikada video. Nikada niko nije zabeležio ništa slično”, komentarisao je Semiletov.
Od svih potencijalnih rizika globalnog zagrevanja, odnosno posledica malog povećanja temperature koje bi moglo nepovratno pokrenuti drastično zagrevanje, oslobađanje zarobljenih gasova staklene bašte u arktičkom podmorju je najvjerojatnije.
Ali za sada ni naučnici nisu jednoglasni koliko je izvestan. Trenutno je otapanje permafrosta u arktičkom daleko veći izvor metana, a samim tim i veča opasnost po okolinu
