Crne rupe su izuzetno gusti nebeski entiteti sa gravitacionim poljima koja su tako moćna da ni svetlost ni materija ne mogu da pobegnu iz njih, što ih čini izuzetno teškim za posmatranje uprkos njihovoj ogromnoj masi.
Konferencije za štampu su održane u Vašingtonu, Briselu, Santjagu, Šangaju, Tajpeju i Tokiju na kojima je objavljen ovaj pionirski rezultat projekta “Event Horizon Telescope” (EHT – Teleskop horizonta događaja). Konferencija u Vašingtonu zakazana je za 9.00 časova po lokalnom, odnosno 15.00 časova po našem vremenu.
Inače, ovaj projekat započet je 2012. godine da bi se direktno posmatrala neposredna okolina crne rupe uz pomoć globalne mreže teleskopa. Horizont događaja crne rupe, odnosno njena granica, jeste tačka bez povratka posle koje sve – zvezde, planete, gas, prašina i svi oblici elektromagnetnog zračenja – odlazi u zaborav.
Projekat je ciljao na dve supermasivne crne rupe koje se nalaze u središtima različitih galaksija. Istraživanje će testirati Ajnštajnovu opštu teoriju relativnosti iz 1915. godine, koja objašnjava zakone gravitacije i njihov odnos prema drugim prirodnim silama.
Ajnštajnova teorija dozvoljava predviđanje veličine i oblik crne rupe. Ako se ispostavi da to predviđanje nije tačno, teoriji će trebati preispitivanje.
Jedna od crnih rupa, Strelac A*, nalazi se u centru naše galaksije Mlečni put, na 6,000 svetlosnih godina od Zemlje i ima 4 miliona puta veću masu od Sunca. Drugi crna rupa, M87, u centru je susedne Devica A galaksije, sa masom od 3.5 milijardi puta većom od Sunca i udaljenošću od 54 miliona svetlosnih godina od Zemlje.
Crne rupe, koje mogu imati različite veličine, nastaju kada supernove, veoma masivne zvezde, eksplodiraju na kraju svog životnog ciklusa. Činjenica da crne rupe ne dozvoljavaju izlazak svetlosti čini njihovo posmatranje veoma teškim.
Naučnici će tražiti prsten svetlosti – iskrivljenu materiju i svetlost koje kruže ogromnom brzinom na ivici horizonta događaja, oko oblasti tame koja predstavlja pravu crnu rupu. Ovo je poznato kao senka, odnosno silueta crne rupe.
Naučnici kažu da bi oblik senke, prema Ajnštajnovoj opštoj teoriji relativnosti, trebalo da bude gotovo savršen krug, a ako se ispostavi da nije, nešto nije u redu sa tom teorijom.
