Poslednjih nekoliko meseci svet se bori protiv pandemije koronavirusa, zbog čega su preduzete ozbiljne mere kako bi se zaustavilo njegovo širenje.
Ipak, mnogima i dalje nije jasno koji su simptomi ovog virusa i na šta bi trebalo obratiti pažnju pa je Science Insider na Facebooku objavio snimak u kome je to objasnio.
U početku zaraza Covidom-19 može da izgleda kao prehlada i mogli biste biti u pravu, ali koronavirus može da eskalira. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Kini do 20. februara 2020. godine ustanovljeno je da je 80 odsto obolelih imalo blage simptome ili simptome srednje jačine, 14 odsto je imalo ozbiljne simptome, dok je 6 odsto obolelih bilo u kritičnom stanju.
Blagi simptomi Covida-19 nisu isti kao blagi simptomi prehlade, nego su prilično jaki u odnosu na njih. Svi simptomi osim nedostatka kiseonika svrstani su u kategoriju blagih.
Ozbiljnim slučajevima potreban je dodatni kiseonik a u kategoriju kritičnih spadaju oni kojima otkažu respiratorni ili drugi organi. Simptomi, tretmani i vreme inkubacije bolesti variraju zavisno o tome kojoj kategoriji pacijent pripada.
Simptomi i inkubacija
Potrebno je da prođe dva do 14 dana od izloženosti koronavirusu kako bi se pojavili prvi simptomi bolesti. U ovom razdoblju može vam delovati da imate simptome prehlade ili gripa. Mnogi pacijenti u početnom stadijumu bolesti imaju temperaturu.
Ustanovljeno je da je čak 88 odosto ljudi obolelih od Covida-19 imalo temperaturu, dok je jedna kineska studija utvrdila da je 44 posto pacijenata imalo temperaturu po dolasku u bolnicu, dok ju je kasnije razvilo čak 89 odsto.
Međutim, bilo je i slučajeva da se gastrointestinalni simptomi, koji uključuju dijareju, mučninu, povraćanje i abdominalnu nelagodnost, pojave nekoliko dana pre respiratornih simpto0ma.
Ipak, ovo nije pravilo, jer je novi soj koronavirusa bolest respiratornih organa. To znači da će kod većine pacijenta bolest početi i završiti u plućima.
U ranim danima infekcije virus napada stanice pluća. On može da ošteti treplje koje čiste vazdušne puteve od sluzi i drugih štetnih stvari. Kada se ove stanice inficiraju, one umiru i tako doprinose količini štetnih tvari, ometajući tako sposobnost vašeg tela da drži suvišne čestice izvan pluća i dušnika.
Upala izaziva oštećenje, a oštećenje izaziva jaču upalu i ovaj ciklus može da se nastaviti sve dok ima zdravog tkiva.
Upala može biti objašnjenje zbog kojeg je suvi kašalj jedan od najčešćih simptoma. Isto vredi i za nedostatak vazduha i za proizvodnju sluzi. Drugi simptomi koji se mogu javiti su umor, suvoća grla, glavobolja, bol u zglobovima i mišićima, drhtavica i curenje iz nosa.
Oporavak i lečenje
Oni s blagim simptomima najčešće se oporave za sedam dana, ali oni sa simptomima srednje jačine, s ozbiljnim simptomima i kritični slučajevi mogu da razviju upalu pluća, koja može da bude slabija ili toliko jaka da pacijentu ugrozi život. Ovi pacijenti mogu da se oporave za nekoliko dana, a može se dogoditi da lečenje traje nekoliko nedelja.
Kod onih s ozbiljnim simptomima i onih u kritičnom stanju simptomi mogu da eskaliraju u akutni respiratorni distres sindrom (ARDS). Ovaj sindrom se javlja kada se u plućima nakupi tekućina.
Upala pokreće poplavu imunoloških odbrambenih stanica koje napadaju infekciju. One su obično izolirane u inficiranim područjima, ali telo nekad pređe tu granicu pa imunološke stanice počnu da uništavaju sve na svom putu, uključujući i zdrave stanice.
Akutni respiratorni distres sindrom ima fatalan ishod u 30 do 40 posto slučajeva. Kod kritičnih slučajeva može doći do otkazivanja organa za disanje zbog čega oni moraju biti na aparatima koji ih održavaju u životu i tada ovi slučajevi završavaju na intenzivnoj nezi.
Oni su priključeni na respiratore koji povećavaju količinu kiseonika u njihovoj krvi jer pluća to više ne rade. Ako se ovaj tretman ne pokaže kao delotvoran, pluća postaju previše preplavljena da bi mogla isporučiti kiseonik u krvotok. To je uzrok većine smrtnih slučajeva kod COVID-19, a čak i kada pacijent preživi ovu fazu, pluća mu mogu ostati trajno oštećena.
SARS je uzrokovao rupe u plućima nekih ljudi, a ovakve promene uočene su i kod onih koji su inficirani koronavirusom Sars-CoV-2.
Šta posle lečenja?
Rane studije su otkrile da većina ljudi koji su umrli od Covida-19 preminu u roku od 14 do 19 dana od inficiranja, dok one koji se oporave puste iz bolnice nakon dve i po nedelje. Ipak, većini ozbiljnih i kritičnih slučajeva potrebno je nekoliko meseci da se oporave.
Dok je pacijent u razdoblju oporavka moguće je da i dalje bude prenosilac zaraze pa zbog toga treba da u konsultaciji s doktorom ustanovi kada više nije rizik za druge.
Za sada još nemamo vakcinu za virus pa je najbolje da pazimo da se ne izložimo virusu. Covid-19 se lako prenosi s osobe na osobu, preko kijanja i kašljanja. Zato često perite ruke i izbegavajte blizak kontakt s ljudima koji su bolesni, čistite i dezinfikujte površine koje koristite svakodnevno.