Magnetar SGR 1935+2154, odnosno posebni oblik neutronske zvezde koji ima izrazito jako magnetno polje, a koji se nalazi unutar naše galaksije, mogao bi da bude rešenje zagonetke izvora moćnih radiosignala koji dolaze iz dalekog svemira i koji zbunjuju astronome već godinama.
Naučnici su 28. aprila ove godine zabeležili kako je s mrtve zvezde, udaljene od nas samo 30.000 svetlosnih godina, došao kratkotrajni, ali neverovatno jak radiosignal, toliko sjajan da bi se mogao videti iz druge galaksije, prenosi Index.hr.
Astronomi su tek počeli da obrađuju ove nove podatke tako da za sada nije objavljena službena studija, ali mnogi od njih smatraju kako bi ovaj signal mogao napokon da odgovori na pitanje koje već neko vreme muči astronome – šta je tačno izvor brzih provala signala (FRB, fast radio bursts).
– Ovo otkriće ukazuje na to da FRB-i dolaze iz magnetara – rekao je za Science Alert astronom Šrinivas Kulkarni iz Caltech-a.
Jedna od najvažnijih karakteristika misterioznih signala iz dubokog svemira, odnosno brzih provala radiosignala, jeste to da su oni kratkotrajni i nepredvidivi. Obično se pojave iznenada na nekom delu neba i traju tek nekoliko milisekundi.
Ponavljajući FRB, dakle kada se ne radi samo o jednom intervalu, već o više njih uzastopno, vrlo su retki i posebno privlače pažnju naučnika.
Naime, ovi talasi jedni su od najfascinantnijih misterija u kosmosu. Izuzetno su snažni, neki oslobađaju više energije od 500 miliona Sunca, a traju manje od treptaja oka – samo nekoliko milisekundi.
Prošle godine su naučnici projekta CHIME objavili da su detektovali osam novih ponavljajućih FRB-a, što znači da smo ih do sada zabeležili 11. Sveukupno smo ih, ponavljajućih i jednokratnih, uočili preko 150.
Krivac za tajanstvene radiosignale
Moguća objašnjenja za izvor FRB-a kretala su se od supernove, crnih rupa do vanzemaljaca. Među njima bila je i pretpostavka da ove radiosignale stvaraju magnetari.
Magnetari su posebno neobičan tip neutronske zvezde, odnosno izuzetno gust ostatak jezgra koji je preostao nakon što je masivna zvezda eksplodirala u supernovu. Ipak, magnetari imaju mnogo moćnije magnetsko polje od običnih neutronskih zvezda – koje zna biti oko 1.000 puta jače; što ima zanimljiv gravitacijski učinak na to nebesko telo.
Kako gravitaciona sila pokušava da održi zvezdu u jednom komadu, unutrašnja sila, odnosno magnetno polje magnetara je toliko snažno da iskrivljuje oblik zvezde. To dovodi do stalnih napetosti između dve sile, zbog čega na magnetaru nastaju snažni “zvezdotresi” i divovske baklje.
Tehnološki napredna vanzemaljska civilizacija
Manje popularno objašnjenje za izvor ovih signala jeste da se radi o nekoj vrsti vanzemaljskog svemirskog broda koji je proizvela tehnološki napredna vanzemaljska civilizacija. Astrofizičarka Ingrid Stairs ne smatra da je ta opcija verovatna.
– FRB-ovi dolaze iz različitih smerova i s različitih udaljenosti, stoga verovatno dolaze iz različitih galaksija – rekla je Stairs.
Ona kaže da joj se čini malo verovatnim da bi toliko puno različitih vanzemaljskih civilizacija proizvodilo istu vrstu signala na isti način.
Kulkarni smatra da magnetar može da proizvede i jače naboje od onog primećenog 28. aprila, te da bi SGR 1935+2154 mogao da podense i hiljadu puta jaču eksploziju.
Naravno, ovo su tek preliminarni nalazi i astronomi treba da analiziraju spektar oslobađanja kako bi utvrdili ima li sličnosti sa spektrima FRB-a koji su stigli izvan naše galaksije. Ako se pokaže da se spektri ne podudaraju, misterija i dalje ostaje nerešena.
Problem različitih FRB-a
Čak i ako se ispostavi da je SGR 1935+2154 izvor FRB-a, to ne znači da su magnetari jedini objekti koji odašilju ove tajanstvene radiosignale. Naime, FRB-i znaju da budu dosta raznoliki i nepredvidivi.
Nedavno su, primera radi, naučnici uočili jedan FRB koji se ponavlja svakih 16 dana. FRB 180916.J0158+65 ponavlja se svakih 16,35 dana. Ovaj neobičan FRB tokom četiri dana svakih sat vremena izbaci signal ili dva, a zatim je neaktivan sledećih 12 dana, da bi potom ponovio ciklus.
Periodični objekti u svemiru mogu biti binarni sistemi zvezda i crne rupe. Razdoblje od 16,35 dana moglo bi da ukazuje na orbitu zvezde, s tim da je FRB okrenut prema Zemlji samo tokom određenog dela orbite.
Moguće je da se radi i o aktivnosti crne rupe. Naime, FRB 180916.J0158+65 spada u šačicu FRB-a za koje su naučnici uspeli da odrede gde se otprilike nalaze u svemiru. Njegov izvor je lociran na periferiji spiralne galaksije koja je od nas udaljena 500 miliona svetlosnih godina.
To znači da se verovatno ne radi o supermasivnoj crnoj rupi (koja je obično smeštena u središtu galaksije), ali da je moguće da se radi o onoj zvezdanoj masi. U tom slučaju vetrovi pratećeg objekta ili plimni poremećaji iz crne rupe mogu povremeno na neki način da blokiraju FRB zračenje.
Naravno, ne može se isključiti da je izvor i ovog FRB-a pojedinačni, usamljeni objekt poput magnetara, ali to objašnjenje ne odgovara trenutnim podacima.
