Kineski istraživači otkrili su fosil lobanje koja bi mogla da pripada potpuno novoj vrsti čoveka, što bi potencijalno moglo da promeni poglede naučnika na to kako je evoluirala naša vrsta.
Naučni tim tvrdi da je to naš najbliži evolutivni srodnik među poznatim vrstama drevnih ljudi, kao što su neandertalci i homo erektus, prenosi BBC.
Istraživači su objavili da je fosilizirana lobanja, stara najmanje 146.000 godina, ležala skrivena u napuštenom bunaru u Kini punih 88 godina gde ju je 1933.godine ostavio radnik koji ju je otkrio na gradilištu tokom japanske okupacije.
On je sakrio na dnu porodičnog bunara, a pre nego što je umro poverio se svojoj porodici i tako je na kraju lobanja dospela u ruke naučnika.
Istraživači su novu vrstu nazvali Homo longi, koji je dobio i nadimak „Čovek zmaj“ po području oko reke Long (Zmaj) na severoistoku Kine gde je i otkrivena, a njena analiza objavljena je u tri rada u časopisu „Inovejšn“ (The Innovation).
Jedan od vodećih britanskih stručnjaka za evoluciju čoveka, profesor Kristofer Stringer paleoantropolog iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu i koautor dva od tri rada o Čoveku zmaju, bio je član ovog istraživačkog tima i on smatra, da je što se tiče fosila u poslednjih milion godina, ovo jedan od najvažnijih koji su do sada otkriveni.
„Pronašli smo našu davno izgubljenu sestrinsku lozu“, misli i Sijun Ni, koautor studija i paleoantropolog pri Kineskoj akademiji nauka.
Istraživači tvrde da je lobanja pripadala Homo longiju, prilično visokoj odrasloj osobi. Tvrde da je imao ravne obraze i široka usta.
Sa lobanje nedostaje donja vilica, ali istraživači na osnovu gornje vilice Čoveka zmaja i drugih fosiliziranih ljudskih lobanja zaključuju da nije imao izraženu bradu. Kažu i da mu je mozak bio oko sedam odsto veći od mozga današnjih ljudi.
Naučnici veruju da je Čovek zmaj bio jake fizičke snage, ali se malo zna o tome kako je živeo, jer je njegova lobanja uklonjena sa mesta na kojem je pronađena, a to znači da trenutno ne postoji arheološki kontekst, poput kamenog oruđa ili drugih elemenata kulture kojoj je pripadao.
Mnoge zagonetke još uvek ostaju nerešene iz ove faze ljudske istorije posebno u istočnoj Aziji. Tokom poslednjih nekoliko decenija, paleoantropolozi su pronašli brojne fosile, koji imaju neke osobine zbog kojih izgledaju poput naše vrste i druge odlike koje sugerišu da pripadaju negde drugde.
Vodi se žestoka naučna rasprava o tome da li ovi ostaci predstavljaju primitivne primere homo sapijensa, neandertalaca, ljudske grupe zvane Denisovci, oktkrivene u Denisovoj pećini u Rusiji, ili su oni u potpunosti nešto drugo.
Sijun Ni veruje da će se rasprave na ovu temu nastaviti i smatra da je to dobro jer baš zbog toga što se naučnici ne slažu nauka napreduje.
