Pre 165 godina, 10. jula je rođen Nikola Tesla, jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalazača i naučnika. Autor je više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega 112 u oblasti elektrotehnike. Novembra 1898. godine Tesla je govorio o načinu funkcionisanja i širokoj primeni bespilotnih vozila.
Obično se kaže da je Tesla izmislio 20. vek, ali i da je spojio dva milenijuma i tri veka, podseća Vladimir Jelenković dugogodišnji direktor Muzeja Nikole Tesle.
„Ta 1898. godina je nešto što se može nazvati budućnošću u kojoj danas živimo. Tesla je te godine demonstrirao svoj takozvani teledirigovani, odnosno daljinski upravljan brodić koji je nazvao ‘teleautomatom’. To je bio u stvari brodić koji je preteča svega onoga što danas znamo. To su nanobumbari, dronovi, sve bespilotne letelice, pa sve do recimo čuvenih Nasinih rovera koji čeprkaju po Marsu i tragaju za nekim ostacima vode ili života na Crvenoj planeti“, navodi Jelenković.
Tesli je ovo bilo izuzetno važno i želeo je ovaj patent da prijavi u najvećem broju zemalja. Otuda i podatak da je svoje patente prijavio u 26 zmalja, ali treba imati u vidu da je tada samo 28 zemalja na celom svetu imalo nešto što se zove Zavod za patente.
Tesla je tu ubacio čak i jedan patent za koji se mnogo kasnije ispostavilo da ga je prijavio pre IBM-a koji je želeo da zaštiti svoj prvi računar. Utvrđeno je da takozvani And logic gate, odnosno „I logičko kolo“, koje je poznato svim elektrotehničarima i koje je danas sastavni deo bilo kog digitalnog uređaja i svakog računara, Tesla zaštitio još tada imajući u vidu da je želeo da ga iskoristi za svoj teledirigovani brodić.
„Dakle, to je početak svih, ne samo vozila, nego bilo čega što u sebi sadrži ono što zovemo daljinsko upravljanje, a to je ono što obeležava i ovaj 21. vek, a ne samo kraj 19. i početak 20. veka“, naglašava Jelenković.
Svet je svestan veličine i svega što je Tesla predvideo, ali tek posle više od jednog veka. Kako je jednom prilikom rekao Hjugo Gernsbek koji je izuzetno cenio Teslu, a i sam je bio pronalazač, i jedan je od najvećih izdavača naučnopopularnih časopisa, da je neki čovek to uradio 100 godina pre Tesle i predvideo nešto što danas nazivamo telekomunikacijama i daljinskim upravljanjem, verovatno bi bio spaljen na lomači.
„To je jedna dobra metafora koja govori o tome koliko je Tesla zaista bio ispred svog vremena. Ono što je želeo da uradi, nažalost njegov san se nikada nije ostvario, jeste činjenica da mi danas živimo u dobu o kome je Tesla razmišljao i čak hteo i da ga praktično realizuje, pre svega na Long Ajlendu u svom čuvenom projektu na kome je radio nekoliko godina, ali zbog finansijskih poteškoća nije uspeo da ga završi“, dodaje Jelenković.
Tesla je praktično u nekih 12 tačaka svog svetskog bežičnog sistema opisao sve ono što mi danas znamo – prenos slika na daljinu, multimedijalnih poruka, sadržaja, dži-pi-esa, pa čak i to kako je Tesla govorio da ćemo imati neke male sprave veličine ručnog sata kojima ćemo moći da komuniciramo na čitavoj planeti.
Ključni san nije uspeo da ostvari zahvaljujući DŽ.P. Morganu
I ovog 10. jula obeležen je Teslin rođendan i Dan nauke kroz razne manifestacije. Između ostalog, u Kuli na Gardošu je priređena izložba o 120. godišnjici Teslinog tornja i laboratorije na Long Ajlendu.
„To je praktično bio taj ključni Teslin san koji nije uspeo da ostvari. Posetioci mogu da vide neke ekskluzivne stvari koje do sada nisu imali prilike da vide, pre svega o samom investitoru DŽ.P. Morganu koji je isto toliko kriv i za početak tog projekta, ali još više i za njegov nagli završetak.
Zatim o projektantima kao što je Stenford Vajt koji je projektovao tu laboratoriju i svim detaljima koji su vezani za to šta je Tesla hteo da učini tim svetskim bežičnim sistemom“, navodi Jelenković koji je uz akademskog slikara Zorana Jovanovića Jusa autor ove izložbe.
Pošto je Tesla imao ideju da besplatno prenosi energiju, to je verovatno bio jedan od ključnih razloga koji je zakočio taj projekat, jer jedan veliki magnat i poznati finansijer kakav je bio DŽ. P. Morgan, svakako nije hteo da dozvoli da tako nešto bude besplatno, ističe Vladimir Jelenković.
