ON JE UNIŠTIO VELIKU ALEKSANDRIJSKU BIBLIOTEKU?! Jedno od najvećih čuda “starog sveta” i sva njegova mudrost nestali su u ogromnoj vatri Julija Cezara?! ISTINITA PRIČA JE MALO DRUGAČIJA
Biblioteka u Aleksandriji je izgrađena od strane Ptolomeja I ili njegovog sina, Ptolomeja II, negde oko III veka p.n.e. Biblioteke nisu ništa neobično u antičkoj civilizaciji. Najverovatniji cilj biblioteke u Aleksandriji je bio da pokaže moć Egipta a ne da bude stecište, filozofa, inovatora i naučnika, međutim biblioteka se transformisala u nešto više i značajnije.
Veliki broj ljudi u biblioteci bio je zaposlen na prevođenju sa „varvarskih“ jezika na grčki, a takođe su radili i na prepisivanju originalnih grčkih spisa. Pomenute “ varvarske“ spise, biblioteka je nabavljala na nekoj vrsti sajmova knjiga u Atini i na Rodosu. Ostala je zapisana legenda da je Ptolomej III pozamio neke originalne spise od Sofokla, Euripida, Ezihila iz Atine. Na ime kaucije dao je ogromno bogatsvo, kao zalog da će ih vratiti. I, posle nekog vremena vratio je svitke, ali kao kopije. Nikada neće biti sigurno je li ovo samo legenda ili istina.
Zbog Biblioteke Aleksandrija postala grad naučnika
Nikada takođe neće biti sigurno koliko se svitaka čuvalo u Aleksandrijskoj biblioteci, spominje se raspon od 40. 000 do 600. 000 spisa. Delimično i zbog ove biblioteke Aleksandrija je uskoro postala grad naučnika, učitelja i učenika. Svim helenističkim naučnicima dopušteno je izučavanje spisa u biblioteci.
U to vreme u Aleksandriji je objavljeno mnogo revolucionarnih ideja, neke od najznačajnijih su da čovek razmišlja mozgom a ne srcem, da se Zemlja okreće oko Sunca (1.800 godina pre Kopernikovih saznanja), čak je prilično tačno izračunat i obim Zemlje… Nažalost sve dobre stvari nekad se moraju da završe.
Nije nestala u požaru?!
Vrlo često se kao odgovor na pitanje, šta se desilo sa legendarnom bibliotekom u Aleksandriji, čuje odgovor da je nestala u velikom požaru. Međutim, to nije sto posto istinito, razgradnja biblioteke je počela nizom događaja. Isto tako postoje pisani podaci o nekoliko požara u Aleksandriji, u tom periodu međutim ni u jednom izveštaju se ne pominje „veliki“ požar koji je uništio biblioteku.
Vrlo često se pominju tri krivca za uništavanje biblioteke a to su Julije Cezar, Teofili od Aleksandrije i kalif Omar iz Damaska. Legenda kaže da je patrijarh aleksandrijski, Teofil, 391. godine počeo sa uništavanjem paganskih hramova u ime Hrista. Iako je poznato da je Teofil uništio jednu biblioteku, preovladava mišljenje da se ne radi o velikoj aleksandrijskoj biblioteci već o njenoj“sestri“ koju je podigao Ptolomej III, mnogo manjoj biblioteci i sa mnogo manje spisa. Na to navodi ubistvo jedine ženske naučnice, filozofa i matematičarke, Hiptije, koja je ubijena 415. godine zbog neslaganja sa stavovima u vezi nauke.
Izmišljena priča o Kalifu Omaru?!
Priča o kalifu Omaru je zasigurno izmišljotina. 645. godine Omar je osvojio Egipat, a biblioteku je spalio zbog spisa koji se nisu slagali sa učenjem Kurana. Mnogi naučnici istoričari misle da je ova priča izmišljena u XII veku kao propaganda u vreme krstaških ratova.
Najverovatnije, „veliku vatru“ je napravio Julije Cezar za vreme rata u Aleksandriji. Cezar je podmetnuo požar u aleksandrijskoj luci s namerom da zapali flotu, što jasno i piše u nekim dokumentima. Iako nema dokumenta u kome se spominje da se ta vatra proširila i na veliku biblioteku, ali najverovatnije se upravo to desilo. Sasvim je sigurno da su izgoreli svi spisi u skladištima u luci , te da je po završetku bitke Cezar naredio otpremanje velikog broja dokumenata u Rim.
Seneka kaže da je u vatri uništeno 40. 000 svitaka ali pošto se smatra da je biblioteka imala nekoliko stotina hiljada pretpostavlja se da je ostatak spašen i otpremljen u Rim. Kasnije neki pisci, uključujući i Straba, spominju muzej u čijem je sastavu biblioteka i radila, i naučnike u biblioteci. Sve su to indirektni dokazi da je dobar deo biblioteke preživeo.
Četri razloga nestanka Biblioteke
Znači biblioteka nije uništena u požaru, a ipak nestao je ogroman broj spisa. Šta se desilo sa njima? Najverovatnije, nekoliko stvari je igralo ključnu ulogu u tome. Prvi razlog je svetovni. Drugi je nedostatak prepisivača koji su prepisivali na papirus, a papirus nije dugotrajan materijal.
Treći razlog su osvajači, svaki osvajač je deo biblioteke odneo u svoju zemlju, a najverovatnije ti papirusi su vremenom propali jer ih nije niko prepisivao. I četvrti razlog su verska uverenja koja su dovela do uništavanja spisa od strane verskih vođa. Biblioteka nikad nije bila omiljena religijskim vođama i predstavljala im je pretnju, što je bilo sasvim dovoljno za njen nestanak?!