Neki izgledaju kao reptili koji se sunčaju na kamenju, a drugi liče na antičke društvene igre dok su pojedini potpuna misterija.
U udaljenom i vetrovitom kraju Katara, na severoistočnoj obali, među peščanim dinama leži Al Džasasija, najveće mesto sa rezbarijama u kamenu.
Vekovima su ljudi ovde u krečnjak urezivali razne simbole i motive koje su viđali u svojoj okolini.
Arheolozi su do sada pronašli ukupno 900 rezbarija, petroglifa, u Al Džasasiji.
Mnogi su grupisani u krugove ili redove, ali ima i onih koji predstavljaju brodove i druge motive.
– Iako su radovi na kamenu česti na Arapskom poluostrvu, petroglifi u Al Džasasiji su jedinstveni i ne mogu se nigde drugde naći. Predstavljaju visoki nivo kreativnosti i veštine posmatranja – rekao je direktor sektora za iskopine u Katarskom muzeju, Ferhan Sakal, dodavši da su simboli prikazani kako su viđeni iz ptičje perspektive što je za autore bilo veoma apstraktno.
U Kataru ima oko 12 značajnih lokacija sa petroglifima, uglavnom duž obale, iako se neki mogu naći i u srcu Dohe.
Al Džasasija, sat vremena udaljena od Dohe, otkrivena je 1957. godine. Danski tim je tokom šest nedelja, krajem 1973. i početkom 1974. godine istražio celu lokaciju i napravio svojevrsni katalog petroglifa. Arheolog Holger Kaper je zajedno sa sinom Hansom dokumentovao sve fotografijama i crtežima.
Od svih figura i kompozicija, trećinu čine otisci čaša različite veličine ili oblika.
Najčešća “šara” koja se sreće su dva paralelna reda sa sedam rupa, za koje mnogi veruju da predstavljaju društvenu igru mankalu. Igrala se širom sveta od antičkih vremena, a dva igrača je trebalo da bacaju paran ili neparan broj kamenčića u rupice. Ipak, bilo je i onih koji su osporavali tu teoriju rekavši da su pojedine rupe isuviše male da bi u njih mogli da se bacaju kamenčići.
Drugi su predlagali da su rupe služile za neku vrstu gatanja ili za skladištenje i sortiranje bisera. Možda su služile i kao sistemi za računanje vremena ili plime.
– Veoma je teško odgovoriti na pitanje čemu su služili petroglifi. Nemamo direktnih dokaza koji bi pružili odgovor. Prema mom mišljenju, mogli su da imaju ritualnu ulogu i značenje, ali se zbog starosti ne mogu objasniti etnogeografski – objasnio je Sakal.
Petroglifima u Kataru se ne može utvrditi ni starost
– Postoje razne hipoteze o starosti, da datiraju od neolita do islamskih vremena. Lično smatram da nisu svi nastali u isto vreme – dodao je.
Pre desetak godina, jedna studija je, na osnovu istraživanja devet petroglifa, utvrdila da ne mogu biti stariji od nekoliko stotina godina, ali da su dalja ispitivanja neophodna.
U jednom se svi slažu – to su brodovi?
Iako naučnici ne mogu da odgonetnu koliko su stari ili koji ih je načinio, u jednom se slažu – mnogi simboli predstavljaju brodove.
Tako se stiče uvid u to kakva plovila su se koristila u ribolovu ili lovu na bisere. Većina brodova, viđena iz vazduha, u obliku je riba sa zašiljenim krmama i veslima, isklesana metalnim oruđem. Takođe, bogati su detaljima.
Linija koja vodi od krme predstavlja ili tradicionalno arapsko sidro (u obliku trougla sa dve rupe) ili evropsko (metalno sidro sa dugačkom drškom i zakrivljenim stranama).
Tako bi brodovi izgledali da su usidreni, smatraju istraživači
Naučnici za sada mogu samo da spekulišu zašto u Al Džasasiji postoji tako veliki izbor petroglifa brodova, u poređenju sa drugim sličnim lokacijama u Kataru.
– Brodovi su zauzimali moćnu ulogu u verovanjima ljudi iz antičkog doba kojima su služili kao simbol prelaska iz ovog na drugi svet – naveli su.
Vavilonci i stari Egipćani su verovali da mrtvi na brodovima stižu u zagrobni život. U grčkoj mitologiji se preko reke Stiks prelazilo brodom u podzemni svet. Može se, zato, smatrati, da su slična verovanja postojala i u Kataru.
Šta su petroglifi?
Petroglifi su slike stvorene duborezom, graviranjem ili grebanjem po površini stena kako bi se dobila umetnička obrada kamenih formi. Ima ih u celom svetu, a najčešće su povezani sa praistorijskim kulturama. Većina petroglifa je nastala u neolitu ili paleolitu, pre oko 12.000 godina, a u Australiji ima i onih za koje se smatra da su stari čak 27.000 godina.
