Praistorijski fosil iz vremena dinosaurusa, za koji se smatralo kako je zmija sa četiri noge, mogao bi da bude potpuno druga životinja, tvrde nova naučna saznanja, koja su u suprotnosti sa onim što se do sada smatralo o toj životinji.
Mali fosil, dug 19,5 centimetara, poznat po imenu tetradophis amplectus, što u doslovnom prevodu sa grčkog znači zmija sa četiri noge, predmet je naučnih sporenja. Iako se dugo smatralo da je u pitanju zmija, što joj govori i ime (tetra – četiri, ophidia – zmija), nove naučne studije sada to osporavaju i tvrde da se radi o dolihosaurusu, izumrlom morskom gušteru koji je živeo u periodu Krede, pre između 145 i 66 miliona godina.
Naučnici su u novoj studiji, koju je predvodio Majkl Kaldvel, profesor biologije i jedan od vodećih ljudi Fakulteta za naučne studije Univerziteta Alberta u Kanadi, navode da ova životinja nema ključne anatomske odlike karakteristične za zmije.
U novoj studiji se kritikuje i način na koji je tretiran taj fosil, za koji se sumnja da je ilegalno izvezen iz Brazila, te da je prekršen i brazilski zakon po kom je obavezno učešće brazilskih naučnika u proučavanju nalaza iz te države, piše Lajvsajens.
Naučnici su dugo smatrali da su preci zmija imali četiri noge, te da su ih izgubili pre oko 150 miliona godina zbog genetskih mutacija. Tetradophis, koji je naučnom svetu otkriven 2015. godine, bio je jedini materijalni dokaz za tu tvrdnju, dok su nalaženi fosili zmija sa dve noge.
Kada je ovaj fosil otkriven, utvrđeno je da je živeo pre 120 miliona godina, te da „noge“ više nije koristio za hodanje, već za držanje partnera prilikom parenja i za hvatanje plena.
Tada se smatralo da je ta životinja bila prelaz između praistorijskih guštera u savremene zmije i da je najverovatnije evoluirala iz životinja koje se ukopavaju.
Međutim, naučnici predvođeni Kaldvelom sada smatraju drugačije. Oni su proučavali fosil u Nemačkoj, gde se nalazi u privatnoj kolekciji, a izložen je u prirodnjačkom muzeju u gradu Zolnhofenu.
Posle detaljnog mikroskopskog proučavanja, kanadski naučnici u svojoj studiji, objavljenoj u Žurnalu sistematske paleontologije, tvrde da je tetradophis bio više gušter nego zmija, pogotovo kada se pogleda njegova lobanja.
Kako navode, većina kostiju lobanje je „zgnječena kao ljuska od jajeta“, sa komadima razbijene lobanje na jednoj ploči, i prirodnim kalupom lobanje na drugoj.
„Naučnici su do sada potpuno ignorisali taj prirodni kalup koji je nastao fosilizovanjem slomljenih komadića lobanje. Na njemu se vide karakteristike koje se više odnose na guštere nego na zmije“, kaže Kaldvel.
Naučnici sada tvrde i da telo ove životinje nije zmijoliko. Tako, prema njihovim navodima, fosil tetradophisa nema zigosfene i zigantrume, poseban sistem za stabilizaciju u kičmi koji zmijama omogućava da gmižu napred-nazad. Takođe, ima i duga, prava rebra, koja ukazuju da je bio plivač, a ne životinja koja se ukopava, kako je smatrano, jer one imaju duga i cevasta rebra.
Oni smatraju da je reč o dolihosaurusu, bliskom rođaku zmija, pa nije iznenađenje što su naučnici bili ubeđeni da je ta životinja u pitanju.
Međutim, drugi naučnici, koji nisu bili uključeni u ovu studiju, niti u onu prvobitnu, kojom se tvrdilo da je u pitanju zmija sa četiri noge, kažu da je to pitanje i dalje otvoreno, te da se ne može doneti konačan zaključak.
„Tetradophis je fantastičan fosil, koji ima jedinstvenu kombinaciju karakteristika koje nisu viđene kod drugih ljuskaša, reda gmizavaca kojima pripadaju i gušteri i zmije“, kaže Bruno Gonsalveš Avgusta, istraživač Muzeja zoologije pri Univerzitetu Sao Paolo i Južnometodističkom univerzitetu u Teksasu. On kaže i da se rezultati nove studije moraju uzeti sa oprezom.
„Ja se, na primer, ne slažem sa njihovo interpretacijom morfologije kvadratne kosti lobanje, pošto ona nije sačuvana, već je vidljiva samo kao otisak u kalupu, a to nije pozdan izvor informacije“, kaže Gonsalveš Avgusta.
Sporno je i to što drugi naučnici ne mogu nezavisno da ispitaju ovaj fosil, pošto se nalazi u privatnoj kolekciji.
Istraživači koji su ga prvi proučili, ostaju pri tvrdnji da se radi o zmiji, i to o najstarijem sačuvanom primerku primitivne zmije, kazao je Dejvid Martil, profesor paleobiologije na Univerzitetu Portsmut u Velikoj Britaniji, jedan od naučnika koji su bili autori prvobitne studije o tom fosilu.
Fosil je nađen u Brazilu, na nalazištu koje je najvećim delom istraženo sedamdesetih godina i kasnije, što znači da je prekršen zakon iz 1942. godine koji kaže da holotipovi (prvi otkriveni primerci novih vrsta) koji su otkriveni u toj zemlji, moraju i ostati u Brazilu. Zbog toga je brazilska policija otvorila istragu.
